Прочитај ми чланакГлумице и глумци су у понедељка 8. јуна испред Министарства просвете рецитовали песме Десанке Максимовић, у знак протеста због избацивања њене поезије из образовног система Србије.
Организатор скупа, потпредседник Народне странке и драматург Синиша Ковачевић, рекао је да се „овде ради о јако озбиљној ствари, о засецању у корен“.
„Овде се засеца у корен мишљења, у корен менталитета, у корен емоционалног аспекта једног народа, у нешто што су неопозиво и дефинитивно најлепша осећања која вам Бог може подарити, поред љубави према жени, мушкарцу и деци, а то је љубав према отаџбини, према вашем роду и вашем пореклу“, истакао је Ковачевић. Глумац Милан Цаци Михаиловић, који је рецитовао „Крваву бајку“, назвао је Десанку Максимовић „божанством из читанке“.
Он је рекао да данас дувају неки зли ветрови да пониште „Опомену“, да угуше „Стрепњу“, да прећуте „Слутњу“, да угасе „Предосећање“, да избришу „Помиловање“ и „Крваву бајку“.
„Ми смо ту да их зауставимо сада и заувек“, истакао је он.
Глумица Љиљана Благојевић, која је рецитовала песму „О пореклу“, упитала је шта је следеће. „Може да се забрани Буквар, зашто да будемо писмени, узмемо мастило, ставимо прст и то је довољно“, рекла је она.
Глумац Александар Срећковић Кубура, који је рецитовао песму „Тражим помиловање“, рекао је да је данас на овом скупу зато што „ово није политика, већ преживљавање наше културе коју деценијама газе, а сада отворено покушавају да је убију“.
„Ако нема културе нема народа, ако нема народа нема државе, а ако нема ни народа ни државе онда нема мене и вас данас, нема наших синова и кћери сутра и наших унука прекосутра. Ако нема културе ово ће ускоро постати само један простор о коме ће неки историчари причати да су овде некада живели неки људи који су се чудно звали, нешто на С“, рекао је Срећковић.
Он је истакао да су на овом скупу „да онима који су мислили да су нешто смислили кажу да не помисле да више икада нешто овако смисле“.
