Не лудуј, Лело
(Народна староградска романса; стихови: Милорад Петровић Сељанчица; певају: Браћа Теофиловић)

Не лудуј, Лело, чуће те село.
Чини не чини по месечини,
по тихој ноћи и ‘ладовини.

Твоје ме око, Лело, занело,
та твоја уста, пламена, пуста,
твоје ме око, Лело, занело!

Твоја ме љубав, Лело, занела,
те твоје косе памет ми носе,
не лудуј, Лело, сунце те клело!

Твоја ме песма, Лело, занела,
та твоја мати стално нас прати.
Не лудуј, Лело, чуће те село!

Изађи, лело, у наше село,
прошетај, Лело, кроз наше село,
нек види нана да имаш драгана!

Ознаке: браћа теофиловић, Милорад Петровић Сељанчица, Не лудуј Лело, песма за лаку ноћ, романса, Србија, староградска песма