Прочитај ми чланак
Две судбине
(Руска романса; стихови, пева и свира: Владимир Висоцки)
живео сам као у првој трећини
двадесет година на белом свету –
по учењу
живео сам без размишљења, али при делу
пливао сам, тамо где су очи гледале
насумице
мислио сам – ево је – награда
не треба ни веслима
ни шакама
комарци и осице
досађивали су, крвопитије
али нису успели да ме спрече
чуо сам са обале у почетку
мени су довикивали о помоћи
о спасењу
нису дочекали јадни
ја сам лежао
тотално искључен
хоће ли трести на кривинама
увући у вртлог –
па да се све и исправи
те се изујем те се обујем
гледам у воду себи се дивим
веома ми се свиђа
брегови теку иза лађе
али ја милујем грло
медовином
после вишка гутљаја
видим да не пливам сам
него са старом бабом
и док сам се чудио
пала је магла и ја сам се нашао
у месту мртвом од живота
и огромна баба
се смејала право у моје уво
зла бештија
ја вичем али не чујем крик
не вриштим од лика страха
видим лоше ја
клатим се на ветру
– ко је ово – пиатам ја?
– ја сам Нелака
прекини да се крстиш и јадикујеш
неће те спасити света
богородица
оног који пусти волан и весла
тих Нелака заноси
тако ти је то!
ја у тами тражим пут
медовину помало
пијем
а она никако да заспи
иде испред мене
тешким корацима
сударио сам са коренима
од такве гојазности
тешко уздишем
она издише лагано
а заноси ме – вуче
стока Нелака
одједном нама у сусрет иде – жива
хрома крива
фаца лукова
и виче – ти стојиш над бездном
али спасићу те
сузе ћу избрисати ја!
ја сам питао – ко си ти?
а она одговара – ја сам Крива
ја ћу те извести
и ако сам кривобока
криворука кривоока
извешћу те
ја сам ускликнио певајучи
– извези ме Крива
ја сам на узици!
ја ћу ти и крчаг избацити
и твоју кривост да исправим
само ме извези одавде!
и ти мајко***ћерко,
попиј пола гутљаја
превише си нервозна
заборави ме на време
ти си дебела – у харему
ћеш бити прва
и пали су две бабе
поред флаше медовине
пијане бациле се у хистерију
ја се за сад кријем
ја полако гледам уназад
ка обали
лако сам изашао на стрмину
у два корака
о битанга сам која пролази
цркните пијући
две судбине моје
Нелака и Крива
знати по злом обрачуну
и по тајном нечијом
опеком
нисам имао среће глупан
и вукло ме је
по течењу низводно
мислио сам да је живот радост
да не треба да веслам
о битанга сам која пролази
удаљиле су се
две моје судбине
Нелака и Крива
Две судьбы
Жил я славно в первой трети
Двадцать лет на белом свете –
по учению,
Жил бездумно, но при деле,
Плыл, куда глаза глядели,-
по течению.
Думал – вот она, награда,-
Ведь ни веслами не надо,
ни ладонями.
Комары, слепни да осы
Донимали, кровососы,
да не доняли.
Слышал с берега в начале –
Мне о помощи кричали,
о спасении.
Не дождались, бедолаги,-
Я лежал, чумной от браги,
в отключении.
Тряханет ли в повороте,
Завернет в водовороте –
все исправится.
То разуюсь, то обуюсь,
На себя в воде любуюсь –
очень нравится.
Берега текут за лодку,
Ну а я ласкаю глотку
медовухою.
После лишнего глоточку
Глядь – плыву не в одиночку,-
со старухою.
И пока я удивлялся,
Пал туман и оказался
в гиблом месте я,-
И огромная старуха
Хохотнула прямо в ухо,
злая бестия.
Я кричу,- не слышу крика,
Не вяжу от страха лыка,
вижу плохо я,
На ветру меня качает…
– Кто здесь?- Слышу – отвечает:
– Я, Нелегкая!
Брось креститься, причитая,-
Не спасет тебя святая
богородица:
Тот, кто руль и весла бросит,
Тех Нелегкая заносит –
так уж водится!-
Я в потьмах ищу дорогу,
Медовухи понемногу –
только по сту пью,-
А она не засыпает,
Впереди меня ступает
тяжкой поступью.
Вон, споткнулась о коренья,
От такого ожиренья
тяжко охая.
И у нее одышка даже,
А заносит ведь – туда же,
тварь нелегкая.
Вдруг навстречу нам – живая,
Хромоногая, кривая,
морда хитрая.
И кричит:- Стоишь над бездной,
Но спасу тебя, болезный,
слезы вытру я!-
Я спросил:- Ты кто такая?-
А она мне:- Я Кривая,-
воз, мол, вывезу,-
– И хотя я кривобока,
Криворука, кривоока,-
я мол вывезу!
Я воскликнул, наливая:
– Вывози меня, Кривая!
я на привязи!
Я тебе и жбан поставлю,
Кривизну твою исправлю –
только вывези!
И ты, маманя, *** дочка,
На-ка выпей полглоточка –
больно нервная.
Ты забудь меня на время,
Ты же толстая – в гареме
будешь первая.-
и упали две старухи
У бутыли медовухи
в пьянь, истерику.
Я пока за кочки прячусь,
Я тихонько задом пячусь
прямо к берегу.
Лихо выгреб на стремнину
В два гребка на середину –
ох, пройдоха я!
Чтоб вы сдохли, выпивая,
Две судьбы мои –
Кривая да Нелегкая!
Знать, по злобному расчету
Да по тайному чьему-то
попечению
Не везло мне, обормоту,
И тащило, баламута,
по течению.
Мне казалось, жизнь – отрада,
Мол, ни веслами не надо, ох, не надо –
ох, пройдоха я!
…Удалились, подвывая,
Две судьбы мои –
Кривая да Нелегкая!
