Прочитај ми чланак
Последње писмо
(Руска романса; пева: Николај Расторгуев)
Изнад нас су стотине тона камења
нас је покрило двеста стотина метара
ми чекамо листамо своје године
овде нема залазака и излазака сунца
пишем писмо у коме нема тајни
пропали су осечања нема одговора
рудари у угљеној тамници
ми стојимо по страни од свих светова
све мисли су само о теби
овде нема ни сунца ни цвећа
и свако пише сам себи
рефрен
Нема наде осталоје само пет рудара
ми смо престали да верујемо престали да чекамо
ми смо у замци и плаче град
опрости драга што нисам успео да разумем
Овде нема ни неба ни крстова
ја умирем свима све опраштам
не видим светло нема ветрова
како ми је жао што нисам довољно волео
тамо горе на улазу у шахту
у твојим рукама се ручак хладио
ја знам да носите вахту
опрости што нисам довољно волео
рефрен
Ја сам наручио хаљину за ћерку
хтео сам да јој поклоним на свадбу
ја сам престао да пијем ја сам доказао
да нико не може тако да воли
ја знам да ме ти зовеш“врати се
живим се врати ја ћу све да ти опростим“
немој да плачеш молим те држи се
и испричај све малом
рефрен
Опрости ми драга што нисам успео да те загрлим
опрости ми драга, ја нисам стигао…
