Ми смо у овом животу само гости
(Руска романса; пева: Татјана Снежина)

Ми смо у овом животу само гости,
Мало се угостимо
Па почнемо да одлазимо,
Неко пре, неко касније.

У почетку је све било једноставно,
Што даље идемо, све је теже,
И живот лети све брже,
И ми трчимо за њим.

Као када свећа гори,
Тече као капљице воска
Тихо живот твој,
И нема пута назад.

Никада се не куни,
Не обећај да ћеш проживети
Живот онако како треба,
Погледај судбини у очи.

У живот долазимо по законима
Судбине која влада свиме,
Долазимо на смену онима који су били,
И онима који нису успели.

Све ће бити онако, како жели Бог,
И можда ћу ја опевати
Све оно што пре мене
Онај који је отишао није спевао.

Не може се ићи по два пута,
И од судбине, колико год да се трудиш,
Не можеш да побегнеш,
И живот ће доћи по своје.

А не осврћи се,
Не сећај се својих грешака
На путу,
Иди даље и све ће проћи.

У животу бивамо тако повређени,
Рањена душа
Стреми према небу,
Тамо тражи спас.

И можеш да будеш задовољан судбином,
Али и не схвативши
Да си на земљи,
Предавши се небу.

А дужа ће одлетети и све заборавити,
И Бог ће јој све опростити,
Лака је душа била.

Само треба живети тако
Да неуморно
Радост и љубав дајеш,
Свим гостима овог живота.

Само треба живети тако
Да неуморно
Радост и љубав дајеш,
Свим гостима овог живота.

Мы в этой жизни только гости

Мы в этой жизни только гости,
Немного погостим
И станем уходить,
Кто раньше, кто поздней.

Всё поначалу было просто,
Чем дальше, тем трудней,
И жизнь летит быстрей,
И мы бежим за ней.

Как свеча, горяча,
Стекает струйкой воска
Тихо жизнь твоя,
И нет пути назад.

Никогда не клянись,
Не обещай, что проживёшь
Как надо жизнь,
Взгляни судьбе в глаза.

Мы в жизнь приходим по закону
Всевластвующей судьбы,
На смену тем, кто был,
И тем, кто не успел.

Всё будет, как угодно Богу,
И может я спою
Всё то, что до меня
Ушедший не допел.

Два пути не пройти,
И от судьбы, как не старайся,
Не уйти,
И жизнь возьмёт своё.

А назад не смотри,
Не вспоминай свои ошибки
На пути,
Иди и всё пройдёт.

Нам в жизни так бывает больно,
Израненной душой
Стремимся к небесам,
Ища спасенья там.

И можно быть судьбой довольным,
Но так и не понять,
Что есть ты на земле,
Отдавшись в небеса.

А душа улетит и всё забудет,
Ну, а Бог ей всё простит,
Была душа легка.

Просто так надо жить,
Чтоб неустанно
Радость и любовь дарить,
Всем тем, кто здесь в гостях.

Просто так надо жить,
Чтоб неустанно
Радость и любовь дарить,
Тем, кто с тобой в гостях.

Превод: marijamazibrada

Ознаке: Ми смо у овом животу само гости, песма за лаку ноћ, Русија, руска романса, Татјана Снежина