Јесен стиже, дуњо моја
(Народна српска песма: стихови: Милорад Петровић Сељанчица; музика: Исидор Бајић; пева: Милан Прунић Дума)

Јесен стиже, дуњо моја,
јесен рана.
Од јесени до јесени,
све се село већ и жени.
Дуњо моја, бежи мени!
Не варај јарана!

Сваке ноћи, дуњо моја,
сваког дана,
бројим сате, мислим на те,
дуњо моја, умрех за те!
Буди моја, благо мени!
Не варај јарана!

Младост прође, дуњо моја,
младост рана.
Ја те, дуњо, жељан оста’,
чекања је било доста.
Бежи мени о јесени!
Не варај јарана!

Ознаке: Јесен стиже дуњо моја, Исидор Бајић, Милан Прунић, Милорад Петровић Сељанчица, народна песма, романса, староградске песме