Врати се у Суриенто
(Наполитанска романса; пева: Ана Герман; музика: Ернесто Де Кертис)
Гледај море што је лепо!
Изазива толико осећања…
Као ти онима што су ти у срцу,
ти си сан и будних!
Гледај овај врт,
овај мирис наранџи…
Мирис тако пријатан,
Улази у средиште срца…
А ти кажеш: „Одох, збогом!“
Одлазиш из мога срца…
Из земље љубави,
имаш срца да се не вратиш?!
Немој ићи,
не остављај ме у тој боли…
Врати се у Суриенто:
дај да живим!…
Гледај море Суриента
које благо је то:
Ни ко је пропутовао свет,
није видео такво море!
Гледај ове сирене
проматрају те задивљене
толико те воле
да би те најрадије пољубиле!…
А ти кажеш: „Одох, збогом!“
Одлазиш из мога срца…
Из земље љубави,
Имаш срца да се не вратиш?!
Немој ићи,
Не остављај ме у тој боли…
Врати се у Суриенто:
дај да живим!…
Torna a Surriento
Vide ‘o mare quant’è bello!
spira tanta sentimento…
Comme tu, a chi tiene mente,
ca, scetato, ‘o faje sunná!
Guarda guá’ chistu ciardino,
siente sié’ sti sciure ‘arancio…
nu prufumo accussí fino,
dint“o core se ne va…
E tu dice: „Io parto, addio!“
T’alluntane da stu core…
Da la terra de ll’ammore,
tiene ‘o core ‘e nun turná?!
Ma nun mme lassá,
nun darme stu turmiento…
Torna a Surriento:
famme campá!…
Vide ‘o mare de Surriento
che tesore tene ‘nfunno:
Chi ha girato tutt“o munno,
nun ll’ha visto comm’a ccá!
Guarda, attuorno, sti Ssirene
ca te guardano ‘ncantate
e te vònno tantu bene:
Te vulessero vasá!…
E tu dice: „Io parto, addio!“
T’alluntane da stu core…
Da sta terra de ll’ammore,
tiene ‘o core ‘e nun turná?!
Ma nun mme lassá,
nun darme stu turmiento…
Torna a Surriento:
famme campá!…
Превод: Лазар Лакушић