Пабло Неруда
Ноћас бих могао написати  

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.

Написати, на примјер: „Ноћ је посута звијездама,
трепере модре звијезде у планини.“

Ноћни вјетар кружи небом и пјева.

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Волио сам је, а понекад је и она мене вољела.

У ноћима као ова, била је у мом наручју.
Љубљах је, колико пута, испод бескрајна неба.

Вољела ме, а понекад и ја сам је волио.
Како да не волим њене велике непомичне очи.

Ноћас бих могао написати најтужније стихове.
Мислити да је немам, осјећати да сам је изгубио.

Слушати ноћас бескрајну, још много дужу без ње.
И стих пада на душу као роса на пашњак.

Није важно што је моја љубав не сачува.
Ноћ је посута звијездама и она није уза ме.

То је све. У даљини нетко пјева. У даљини.
Душа је моја несретна што ју је изгубила.

Као да је жели приближити, мој поглед је тражи.
Срце је моје тражи, а она није уза ме.

Иста ноћ у бијело одијева иста стабла.
Ни ми, од некада, нисмо више исти.

Више је не волим, сигурно, али колико сам волио!
Мој глас је тражио вјетар да такне њено ухо.

Другоме, припаст ће другоме. Као прије мојих цјелова.
Њен глас и јасно тијело. Њене бескрајне очи.

Више је не волим, заиста, но можда је ипак волим?
Љубав је тако кратка, а заборав тако дуг.

И јер сам је у ноћима попут ове држао у наручју,
душа је моја несретна што ју је изгубила.

Иако је то посљедњи бол коју ми задаје
и посљедњи стихови које за њу пишем.

 

Ознаке: Видео, Ноћас бих могао написати, Пабло Неруда, песма за пријатну ноћ