Прочитај ми чланак
Д
обро, бре, људи, сад кад смо већински против уласка у ЕУ, када нас и сама ЕУ све попрекије гледа, сада када је евроентузијазам спао на најниже гране, хајде, брате, да се вратимо старим, добрим балканским обичајима, међу којима има, немој да смо накрај срца, и јако добрих попут дозвољености пушења на јавним местима. Шта се, море, више фолирамо?
Шта нам је фалило док смо пушили свугде, осим у цркви и породилиштима. Добро, фалило је штошта, вештачке несташице су такође један од балканских обичаја, али генерално је било много боље. Опуштеније некако.
У том смислу поново ћу потегнути еколошки аргумент. Количину отровних гасова које иземитује један аутобус, ГСБ није у стању да произведе двеста хиљада пушача.
Апелујем на градоначелника Ђиласа да подржи моју иницијативу. Тим пре што је, како чујем из добро обавештених избора, и он под старост пропушио.
Сајам књига без пушења, то вам, цењени публикуме, дође као мачка без бркова. Осим тога, сајамско непушење поразно утиче на квалитет литературе. Ево, јадају се критичари овдашњи како више нема писаца ни изблиза дораслих Кишу и Пекићу, а прећуткују да су та два великана пушили, да извинете, као Турци. И то какве цигарете!
Киш је думбио житан, цигарете које се ја не усуђујем да запалим, а Пекић, Пекић је жмарио данхил, цигарете које бих радо пушио, али оћеш врага. Нема их на тржишту. Бар не онаквих какве су некада биле.
Други један балкански обичај, неконтролисана фамилијарност, никада није забрањиван и све му боље иде, у шта сам се уверио на сопственој кожи. Елем, будући да имам такозвану дископатију, споради чега се понекад тешко крећем, један добронамерни лекар ми је саветовао да купим штап и да се штрапацирајући по сајму поштапам, јер ослањање на штап смањује притисак на кичму и све буде боље.
И да знате, хећим је био у праву – делује. Обишао сам сајам уздуж и попреко и то уз минималне тегобе. Али оћеш врага! Таман се курталишеш једног белаја, ето ти одмах другог за вратом. Ја, наиме, познајем много људи, а још више људи познаје мене, ако разумете шта хоћу да кажем. И шта? Морао сам свакоме од оних које ја познајем и који мисле да познају мене да објашњавам зашто носим штап.
Шта је то, панично су ме питали и знани и незнани и већини случајева се нису задовољавали беспрекорно тачним одговором да је то најобичнији штап.
А јок, не можеш ти Србина прејебати. И тако, морао сам готово сваком препричати историју моје болести и притом саслушати силесију савета и записати силесију телефонских бројева којекаквих костоломаца. Па како да човек не завапи: вратите нам слободу пушења.
