Прочитај ми чланакМарина Абрамовић је наша уметница која је много популарнија у свету него у Србији, а изгледа да је сада предложена за Српску академију наука и уметности.
Вест да је Марина Абрамовић предложена за САНУ и да иза тога стоји академик, вајар Мрђан Бајић, пренеле су Новости.
Осим ње, на списку преложених имена за Одељење уметности налази се и диригнет Дејан Савић који има изузетну уметничку биографију.
Био је управник Народног позоришта у Београду, директор Опере, а 2022. добио је Национално признање за изузетан допринос и заслуге у култури своје државе, да би 2020. био именован је на позицију Саветника за културу председника Републике.
На списку предлога за чланство на Одељењу за језик и књижевност су, између осталих, писци Милисав Савић, један од најзначјанијих савремених српских књижевника, Владан Матијевић аутор награђиваног романа „Пакрац“, песник Мирослав Максимовић, професор Филолошког факултета Зорица Несторовић…
За свих осам одељења академије дугачки су спискови са предложеним именима за чланство, али они тек треба да прођу озбиљну „тријажу“ на одељењима, а само неколицина предложених биће и званично кандидовани за академике о којима ће се гласати на изборној скупштини 7. новембра.
Како су „Новости“ раније писале, за Одељење друштвених наука предложена су чак 34 имена, а међу њима су психолог Иван Ивић, социолог Слободан Антонић, политиколог Драгана Митровић. На спсику су и филозофи, економисти…
На Одељењу за историју предлежено је 10 кандидата, а међу њима и Александар Растовић, Милош Ковић, Петар Крестић, Бојана Крсмановић, Љубомирка Кркљуш, Игор Борозан…
Право да предлажу кандидате имају одељења и одбори САНУ, сенати универзитета, научно наставна већа факултета, научна већа института, органи управљања научних друштава и удружења уметника.
Крајем марта истекао је рок за састављање листа са именима, а у наредном периоду академици са матичних одељења „претрешће“ предложена имена и саставити коначну листу кандидата.
Кандидат за академика биће онај ко на тајном гласању добије подршку већине пристуних чланова неког одељења.
Како каже више наших саговорика из САНУ, шансу да прође даље на одељељима има троје или четворо предложених, ретко када то буде више.
Ко ће ући међу „бесмртнике“ одлучиваће се на изборној скупштини која ће бити одржана 7. новембра.
Иначе, Српска академија наука и уметности може да има највише 160 чланова.
Међутим, садашње чланство далеко је од тог броја, а руководство академије нада се да ће предстојећи избори изндрити већи број чланова, по могућности млађе доби јер је и старосна структура један од проблема на које се указује.
Такође, одењења друштвено-хуманистичких наука малобројноија су од одељења природно-техничких наука, а око 65 одсто чланства чине „природњаци“.
ХОЋЕ ЛИ БИТИ СНЕГА У АПРИЛУ: Србија на удару чудне временске појаве…https://t.co/EZiy9l5VS0
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 3, 2024
