Прочитај ми чланакНајвећи број предмета откривен је током ископавања у Новом Брду, једном од најзначајнијих српских градова, важном рударском и економском центру Балкана
Први спрат обновљеног здања на Тргу републике испуниће највреднија српска средњовековна баштина. Археолошка збирка позног средњег века обухвата предмете материјалне културе наше средњовековне државе у доба њеног највећег успона, од краја 13. века до пада под турску власт.
Део хороса са натписом краља Вукашина и Розета
Највећи број предмета откривен је током ископавања у Новом Брду, једном од најзначајнијих српских градова, важном рударском и економском центру Балкана. Остали експонати потичу из Петрове цркве и Ђурђевих ступова, цркава Светог Николе и Свете Богородице у Куршумлији, Студенице. Један број предмета откривен је и у комплексу Цркве Светог Стефана у селу Милентији, а има их и с позносредњовековних гробаља с мраморима (Мраморје у Перућцу), као и из градског језгра старог Бара. Међу експонатима су камена декоративна пластика, фреске, керамика, стакло, текстил, накит… Из Петрове цркве издваја се литургијски текстил – везени епитрахиљ.
Монументална уметност представљена архитектонском скулптуром (Бањска, Свети Арханђели) и фрескама које сведоче о развоју уметности од почетака српске државе, чува се у збирци српске средњовековне и византијске уметности. У овој колекцији су и дела из 13. века која чине врхунац уметности источнохришћанског света (Градац), али и разнолико сликарство Богородице Љевишке, Жиче, Пећке патријаршије, Светих архангела. Већина икона је из 14. века, међу којима историчари уметности издвајају охридску Двојну икону Богородице Одигитрије и Благовести, док су међу онима из 16. века посебно вредне иконе Светог Симеона и Светог Саве. Изузетно значајне су и емајлне плочице из манастира Хиландар, као и прстење краљевића Радослава и краљице Теодоре, одежда цара Ивана Александра.
Иконе из времена владавине Турака на Балкану из збирке послевизантијске уметности међусобно се разликују по квалитету и садржају. Значајну групу чине оне са ликовима српских владара и светитеља. Бисер ове колекције је икона истакнутог сликара 17. века Авесалома Вујичића, на којој су, уз хришћанске светитеље, насликани Стефан Првовенчани, Стефан Дечански, Урош Нејаки и кнез Лазар – српски владари са ореолом мученика. У збирци су заступљена и дела руског и италокритског иконописа, попут иконе Светог Јована Пустињака са Крита. Ту су и колекције сребрних и позлаћених посуда, накита, крстова различите молитвене намене, богослужбених предмета, скупоценог веза и окова за књиге. Изузетну уметничку вредност имају Царске двери с краја 15. века, из непознате цркве у Охриду.
Репрезентативна колекција византијског новца садржи царске ковине у злату, сребру и бронзи и прати новчарство византијске државе, као и монетарне токове на централном балканском простору. По угледу на византијски, искован је први новац средњовековне Србије, који се чува у збирци византијског, српског и европског средњовековног новца Народног музеја.
Почеци ковања обележени су ретким сребрним и бронзаним емисијама краља Радослава, искованим у Расу око 1230. године. Захваљујући постојању многобројних рудника сребра и раду ковница, српско новчарство непрекидно траје и дели судбину државе до њеног краја, 1459. године. Настало на граници европског Истока и Запада, оно одаје дух византијске и западноевропске монетарне традиције, и кроз велики број новчаних врста везује своје постојање за емисиону политику српских краљева, царева, властеле, деспота и градова.
Део нумизматичке колекције представљају и византијски, српски и европски печати. По реткости се издвајају оловне буле Стефана Немање и Стефана Страцимира, докази дипломатичке праксе Немањине државе у 12. веку.
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
Најзначајнији ћирилички споменик српске и јужнословенске писмености из 12. века – Мирослављево јеванђеље, које је у јуну 2005. године уписано на Унескову листу „Памћење света“, у Народном музеју чува се од 1935. године.
ГАЛЕРИЈА ФРЕСАКА
Народном музеју 1973. придружена је и Галерија фресака, која данас садржи око 1.300 копија из различитих цркава и манастира, као и поједине копије икона и минијатура. Уз њих, ту је и око 300 одливака средњовековне монумен талне скулптуре и епиграфских споменика. Све копије су дела академских уметника специјализованих у тој области. Њихове димензије, начин израде, као и оштећења, потпуно су верни оригиналима. Многе копије потичу из споменика који су данас уништени или угрожени.
