Подешавања / Settings

„Нетачна је информација да су током протеклих десет година нестали бројни уметнички и археолошки експонати из Народног музеја Србије. У редовима следе у целости објављујемо исправку информације поднете од стране Народног Музеја Србији: Истина је да у последњих десет година није нестао ниједан експонат из Народног музеја Србије. Народни музеј Србије, издао је публикацију „Збирка […]

Неспорно је да је тренутна директорка, иначе пред пензијом, више пута награђивана због многобројних изложби, да је у време њеног мандата ова културна установа два пута проглашена за најбољу у Србији, а да је Димитријевић један од омиљених кустоса, барем код млађих посетиоца музеја. Ипак, поставља се питање због чега се уопште расписују конкурси за […]

Нешто после 21 сат, на фасади музеја приређена је игра светла и приказан је видео у којем балетски играч Сергеј Колињин игра у Атријуму Народног музеја, што су окупљени дочекали аплаузима. За званице су обезбеђене лепезе на којима су осликана најистакнутија дела из поставке Народног музеја. Званице су у фоајеу музеја поздравили директорка Народног музеја […]

Први спрат обновљеног здања на Тргу републике испуниће највреднија српска средњовековна баштина. Археолошка збирка позног средњег века обухвата предмете материјалне културе наше средњовековне државе у доба њеног највећег успона, од краја 13. века до пада под турску власт. Највећи број предмета откривен је током ископавања у Новом Брду, једном од најзначајнијих српских градова, важном рударском […]

“Био бих најсрећнији кад би се могло доказати да су аустроугарски и немачки археолози учинили све да се сачувају објекти несрећног Народног музеја у Београду, на који су при првом ноћном нападу пале гранате из топова… Аустроугарска војска је, у Митровици на Косову, запленила сву имовину Народног музеја. Ни варвари не би горе руковали имовином […]

Фонд или касније назван Легат Михајла Пупина, основао се у циљу истраживања и публиковања монографија о српским старинама, као и са намером да се повремено откупе дела српских уметника за збирке Народног музеја. Овај фонд ће 1932. године прерасти у „Задужбину Михаила Пупина при Народном Историско-уметничком Музеју у Београду“. Однос Михајла Пупина према Народном музеју […]

Милован Витезовић о ордену који носи име великог просветитеља, о сржи наше вере, уметности, хиландару, политици некад и сад… Дело Саве Немањића јесте дело по коме се народ препознаје у својој држави, у својој вери, у својим уверењима, у свом језику, у својим законима и у својој правди. И пре њега били смо Срби. Од […]

О Нaродном музеју у Беогрaду ових дaнa говорило се чешће него током целе протекле године јер је овa устaновa културе свој 172. јубилеј обележилa уз нaјaву дa ће конaчно почети последњa фaзa сaнaције, aдaптaције и рестaурaције музејског просторa нa Тргу републике. Гост нaше емисије „Орбитa културе“ био је овим поводом члaн Упрaвног одборa Нaродног музејa […]

Народни музеј у Београду и Медија центар „Одбрана”, поводом 100 година од смрти Надежде Петровић, организују изложбу њених слика у Великој галерији Дома Војске Србије. Посетиоци ће бити у прилици да виде 73 слике које се чувају у Народном музеју. Надежда Петровић је била сликар, учитељица цртања у Вишој женској школи, покретач ликовних манифестација, ликовни […]

  Због великог интересовања публике, изложба „Путевима Мирослављевог јеванђеља“ у Музеју Вука и Доситеја  продужена је до 5. маја. Захваљујући сарадњи Министарства културе и информисања Републике Србије и Министарства културе Руске Федерације, Народног музеја у Београду и Руске Народне Библиотекe у Mузеју Вука и Доситеја отворена je изложба Путевима Мирослављевог јеванђеља. Поред прилике да се […]

Путници који користе авионски превоз од 27. марта на аеродрому „Никола Тесла“ могу да погледају 17 дела из колекције Народног музеја, а све то у оквиру изложбе „Арт тура“. Циљ је да се страни и домаћи посетиоци Србије и Београда што боље и непосредније упознају са културним благом Србије, па се тамо могу погледати дела […]

Национални музеји Србије организују нову манифестацију Музеји Србије, десет дана од 10 до 10. Манифестација ће трајати од 9. до 18. маја 2015. и обухватаће читав низ изложби и пратећих програма у виду презентација, јавних разговора и других садржаја, којима ће бити обележени важни датуми као што су 9. мај – Дан победе над фашизмом […]

Само та чињеница, да не наводим остале, ставља нас далеко испод достојности наших предака

Најстарији и највреднији сачувани српски ћирилични рукопис Мирослављево јеванђеље први пут ове године представљен је јавности.

Ниш – Мало је познато да се у Народном музеју у Нишу чува и део заоставштине Јована Ђорђевића, писца српске химне „Боже правде“ и ујака Стевана Сремца. По речима Јована Младеновића, кустоса нишког Народног музеја, највећи део заоставштине Јована Ђорђевића чува се у Матици српској у Новом Саду, али се шеснаест његових оригиналних рукописа налази у Народном музеју у Нишу.

Мирослављево јеванђеље, најстарији и највреднији сачувани српски ћирилични рукопис, биће изложен 24. октобра у Народном музеју, у оквиру изложбе „Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова“.

Није никаква тајна да је Теодорин прстен, за који се веровало да ће, супротно добронамерном натпису на њему, новом власнику донети несрећу, завршио у колекцији тадашњег регента и каснијег краља Србије Александра Карађорђевића, чак се сумња да је престолонаследник лично присуствовао ископавањима и дао налог да се она започну.

Српски културни идентитет на Косову у потпуности је угрожен. Говори се само о црквеној баштини и црквеним споменицима, а чак се и то својата. А шта је с другим наслеђем, пита Бранко Јокић, директор Народног музеја у Приштини, установе која од 1999. делује у Београду.

Привредни суд у Београду донео је решење према којем Народни музеј у Београду мора да исплати скоро два милиона евра „Кунст трансу“ за закуп депоа који није никада користио.

АЛБАНЦИ немају никакво право на српско културно наслеђе на Косову и Метохији, нити на експонате који су били саставни део поставке Народног музеја у Приштини, које сада потражују. Они су, иначе, нарочито заинтересовани за археолошке ископине, јер преко њих, фалсификатима, пројектују политички потребну чињеницу „о вековној присутности на овим просторима“.