Прочитај ми чланак
Документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ кроз хронологију догађаја описује успехе, подвиге, страдања и трагедију српске војске, државе и народа у Првом светском рату.
Геополитички односи пред Велики рат, интереси великих сила и положај Србије, српски уступци и аустроугарски ратни ултиматум – сaмо су неке од тема у филму који обрађују све најзаначајније тренутке у српској историји у периоду од 1914. до 1918. године.
Осим осврта на најзначајније битке које је српска војска тих година војевала (Церска, Гучево, Колубарска битка, Кајмакчалан, пробој на Добром пољу…) документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ доноси и не тако познате причe о судбини српских војних заробљеника и цивила у логорима широм Европе. Посебна пажња посвећена је и животу у окупираној Србији, чије је становништво, скоро четири милиона људи, живело у бугaрској и аустроугарској окупационој зони више од три године.
О страхотама и трагедији која је тих година задесила целокупан српски народ говоре најеминентнији српски али и инострани историчари. Поред најбољих познавалаца прилика Првог светског рата са овог подручја, у филму учествују и најпознатији стручњаци Великог рата у Европи: професори са Кембриџа, Сорбоне, Ломоносова и Универзитета у Бечу.
Филм је сниман у 13 земаља (Србија, Албанија, Грчка, Македонија, Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Русија, Тунис и Француска). Екипа Радио-телевизије Србије која је реализовала овај филм прва је новинарска екипа која је после 100 година прошла путем којим је ишла српска војска у периоду од 1915. до 1918. године. Снимане су албанске планине и мочваре. На основу фотографија из времена Првог светског рата биране су локације. Идентична места битних догађаја забележена су и век касније. Снимано је на Крфу, Кајмакчалану, Солуну, на Добром пољу, планинском врху са кога је извршен пробој Солунског фронта.
Снимљени су скоро сви споменици и гробља на којима су остала да леже тела српских војника и цивила (Зејтинлик, Војничко гробље у Битољу, спомен-костурница на Кајмакчалану, у Крупњу, Лазаревцу, војничко гробље у Тијеу крај Париза, гробље у Бизерти, Мензел Бургиби).
Драгоценост филма представљају и кадрови гробаља српских ратних војних заробљеника и цивила у Маутхаузену, Ашаху, Нежидеру, Јиндриховицама, Нађмеђеру, Араду и Софији.
Игране сцене у филму представљају реконструкцију важних историјских догађаја и оне су засноване на сведочењима савременика која су остала забележена у историјским књигама или ратним дневницима. На тај начин и игране сцене, поред аутентичних фотографија и архивских кадрова, представљају својевстан историјски документ.
У играним секвенцама појављују се најпознатији српски глумци: војводу Радомира Путника игра Воја Брајевић, војводу Живојина Мишића Бранислав Лечић, у улози Николе Пашића појављује се Мики Крстовић. У филму глуме и Никола Ракочевић, Срђан Тимаров, Љубивоје Тадић, Бранко Јеринић, Владимир Јоцовић…
Српске војнике у ратним сценама верно су одиграли припадници Специјалне бригаде Војске Србије, припадници Треће бригаде Копнене војске Србије као и будући официри, кадети Војне академије. Симулације ратних борби изведене су на Пасуљанским ливадама и Делиблатској пешчари. Прелазак српске војске преко албанских планина сниман је на Копаонику.
Документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ реализован је у копродукцији Радио-телевизије Србије и Министарства одбране односно Војнофилмског центра „Застава филм“. Филм је финансиран средствима Владе Србије у оквиру програма обележавања стогодишњице од Првог светског рата а под покровитељством Министарства културе Републике Србије.
Документрано-играни филм „Србија у Великом рату“ премијерно ће бити приказан 15. децембра (на дан обележавања стогодишњице Колубарске битке) на Првом програму РТС-а. На пролеће ће на програму РТС-а бити емитован и петоделни серијал „Србија у Великом рату“.
Главни и одговорни уредник Информативног програма у чијој је продукцији урађен филм је Ненад Љ. Стефановић Новинар Весна Илић, директор фотографије Петар Вујанић, камера Бојан Даниловић и Иван Васиљевић. Сценограф је Снежана Поповић, костимографи су Невена Миловановић и Биљана Михаиловић. Сниматељ звука Бранимир Стојановић, дизајнер звука Бојан Манговић, графички дизајнер Борко Ћирић.
Музику за филм компоновао је Владимир Тошић, монтажери су Марија Богичевић и Мирјана Митровић, продуцент Добривоје Илић а извршни продуценти пројекта „Србија у Великом рату“ су Снежана Родић Синђелић и Мате Вујновић. Стручни консултанти су Милош Ковић, Александар Животић, Иван Мијатовић, Слободан Ђукић и Дмитар Тасић.
Аутор документарно-играног филма „Србија у Великом рату“ је Слађана Зарић. Редитељ филма је Ивана Стивенс.
(РТС)
