Прочитај ми чланак„Хор слависта“ који је на Филолошком факултету Београдског универзитета основала професор руског језика Александра Матрусова имао је за циљ да студенти боље схвате језик и културу, а за 10 година прерастао је у један од најоригиналнијих хорских колектива на Балкану. Њихово извођење песме „Коњ“ на Јутјубу је преслушано преко милион пута. О путу до славе хора читајте у чланку дописнице Russia Beyond на српском Катарине Лане.
На Јутјубу Руси овако коментаришу извођење „Хора слависта“: „Спасибо, братушки сербы!“, „Изванредно! Певају боље од браће Руса. А у њиховом језику чујем интонације наших дедова. Мој је, иначе тамо ратовао за браћу Србе“, „Кренуле су ми сузе на очи. Хвала, браћо!“
Коментари Срба такође дирају у душу: „Бог на небу, Русиja на земљи!”, „Хвала ти, Боже, што имам матушку Русију и брата Руса!”. И уживајући у овом чистом извођењу песме, тешко је поверовати да је певају студенти аматери, који су једном једноставно заволели руски језик и руске песме.
Ана Грујић, диригент „Хора слависта“: „Ми смо гостовали у ‘Жикиној шареници’ заједно са Ксенијом Симоновом, уметницом са Крима. Овy песму смо научили још на славистици. Кад смо тек почели, певали смо је несигурно, бојажљиво, а у ‘Жикиној шареници’ се већ види потпуно друга слика. И кад смо освојили први милион прегледа, стварно нисмо могли да верујемо, поготово што је у коментарима претежно публика из Русије! За нас то је велики успех!
Александра Матрусова, оснивач „Хора слависта“: „Вероватно је немогуће стварати нешто рачунајући само на успех. Када смо све то почели, хтели смо једноставно да свима буде занимљиво и весело. А успех који је дошао касније је вероватно заслуга Мине Ђурић и Ане Грујић, која сада диригује хором. Прво су се људи једноставно скупили да се баве оним што им се допада, а певање доноси радост. Било је много ентузијаста који су желели да певају лепо, заједно, на руском језику, по могућности на свим словенским језицима. А затим је настало време када смо пожелели да поделимо ту радост.“
Један од главних догађаја за десет година постојања хора је јубиларни концерт у дупке пуној сали Руског дома, а енергија певача је понела публику у свет словенске музике. Сусрет са руским козацима је за „слависте“ остварење још једне маште.
Ана Грујић: „Сусрет са руским козацима у Кикинди у оквиру Руских Дана који су организовали ‘Наша Србија’ и ‘Српски код’ је био за нас велика радост. Нама је било велико задовољство да упознамо праве руске козаке и да са њима наступимо на сцени, и на тај догађај смо веома поносни. Ми пратимо рад Кубанског козачког хора и могли смо уживо да осетимо ту посебну врсту културе и енергију, коју они носе на њиховим наступима. И њима је било симпатично што је један такав аматерски мали хор успео својим радом и дружењем да стигне до неке неочекиване висине!
Александра Матрусова: „Главно по чему се разликујемо од многих хорова је то што до дубине душе осећамо шта је Русија, шта су Словени, и изводећи било коју песму разумемо до танчина о чему је. И не говорим само о речима, већ и о емоционалном садржају које не може да осети чак ни сваки говорник руског језика. Чак и у коментарима чувеног снимка извођења песме „Коњ“ са једне страсне је радосно, а са друге и тужно читати шта Руси пишу: ‘Ни Руси не би боље отпевали ову песму!’ Увек смо тежили ка потпуном схватању шта певамо, како и зашто. Сви чланови нашег хора су талентовани људи. Руски диригент Владислав Чернушенко је говорио: ‘У свакој песми сваки хориста мора бити потенцијални солиста да би хор био индивидуалан’. Чланови нашег хора су успели да се попну на тај ниво и ми се тиме поносимо!“
Прошла година је била веома успешна за хор, али уметници већ имају нове маште и циљеве.
Ана Грујић: „Заједничким наступом са Хором Александрова или Пјатницког би се оствариле можда највеће жеље многих чланова хора. Ту радост не би могли да опишемо ни речима, ни кроз песму, и била би нам велика част! Један од циљева би могао да нам буде да организујемо такав леп сусрет!
Александра Матрусова: „Што се тиче стваралачких циљева и машти, веома бисмо желели да једном ‘Хор слависта’ отпева песму ‘Коњ’ са солистом групе ‘Любэ’ Николајем Расторгујевом, главни извођачем те песме. За хор је важно да пева са различитим уметницима и диригентима из различитих земаља. Зато је моја велика машта да се организују семинари и концерти у словенским земљама, да сви певају на различитим језицима и да у томе учествују најбољи локални извођачи и хорски колективи. Такав један словенски вокални венац би донео свету кап хармоније, радости, разумевања и доброг.“
За глобалну словенску турнеју хор засад нема средства, чак је и турнеја по Србији сада неостварив пројекат. Али ка великим маштама се иде малим корацима. У најближе време „Хор слависта“ планира концерт у библиотеци „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу 17. марта с почетком у 19 часова.
Александра Матрусова: „Нажалост, наша финансијска ситуација је увек била тешка. Хор је опстао захваљујући великом ентузијазму. Ми нисмо имали и немамо никакву подршку спонзора. Пре свега немамо где да вежбамо. Хор нису троје – четворо људи, то је велика група која треба негде да се окупља. И мени је веома тешко што не могу сама ништа да учиним.
То што хор постоји и развија се већ 10 година за мене је право чудо. Желела бих да нека руска мецена обрати пажњу на хор који изводи најбоље руске па и најбоље словенске песме и да помогне хору да финансијски опстане, јер то је управо та ‘мека моћ’ о којој тако пуно говоре. Тешко је створити је у страној земљи у таквом облику, а она овде већ постоји, и треба је само подржати. Ја знам да у Русији има људи који то схватају, али нису у могућности да помогну. Међутим, верујем да ће нам то једном успети!“
