Прочитај ми чланак

Цеца Бојковић: У Реви масакр природе, убили су дивно дрвеће

0

Одлука легенде српског глумишта Светлане Цеце Бојковић да стане испред камиона којим се превози шут и затрпава здраво дрвеће у бари Реви постала је симбол борбе за здраву животну средину у Србији. Она за Н1 каже да не мисли да је била храбра када је са "своја 54 килограма стала испред грдосије од камиона".

– Много је добар осећај стати пред камион. Била сам савршено мирна када сам то учинила јер треба имати веру у то да је то добар поступак, то вас држи, то вас води. Желим да живим у Србији у којој брутални профит неће диктирати и одређивати наше животе, наше здравље и нашу будућност – поручила је Бојковић за Н1.

FOTO: Printscreen/YouTube

У емисији „Перосна нон грата“, Цеца Бојковић је рекла да су у Србији проблеми – и загађен јавни простор и загађење од индустријских погона, загађен ваздух…

На питање како то променити, каже:

– Мора да се врати вера, мора да се врати, јер иначе од нас нема ништа. Тога човек мора да буде свестан.

Она је нагласила и да заустављање камиона о ком су извештавали и медији из региона, није било изрежирано.

– Ми смо разговарали и у једном тренутку наилазио је камион – спонтано сам пошла и тако смо се сусрели на растојању.

Бојковић каже и да је возач камиона потпуно недужан човек који је послат на задатак, а да је то што је урадила само изашло из ње.

– Човек је дошао да обави посао за који је плаћен и нема никаве везе са оним ко је направио масакр над природом и дрвећем у тој оази.

„Сведоци смо сукоба, међуљудских, партијских, губитка културе дијалога…“

Упитана да ли би било добро када би свако од нас устао да одбрани нешто до чега му је стало, каже да „једноставно када идете с добром намером, када нисте острашћени и немате у себи мржњу можете много више да постигнете“.

– Сведоци смо сукоба, међуљудских, партијских, губитка културе дијалога… Ово је сасвим нешто друго, како би требало људи да се понашају, онда би могли да се договоре, а не да се међусобно вређају и блате. Разумније је, мислим, на тај начин разговарати.

Говорећи о томе да ли се слаже да Небојшом Ромчевићем који је рекао да је постиђен што то што је урадила Бојковић нису урадиле њене млађе колеге, каже да „није сагласна“ са њим.

– То што их браним није неко моје лицемерје, сматрам да је ово тек почетак освешћивања људи и да је борба за воду, ваздух и земљу, да је то нешто што је насушна потреба човекова и да ће се постепено људи све више просвећивати и придружити се. То нема везе са страначким идеологијама већ је у питању насушна људска потреба. Екологија – то вам је као лична хигијена.

Бојковићева је оценила и да долазак њене колегинице Весне Чипчић са цвећем у бару Реву показује да ће то „сада да заживи све више и више“.

Масакр природе

Она додаје да није ни знала да бара Рева постоји, али да се пошто је гледала прилоге видела како то изгледа.

– Онда сам се била баш узбудила, али најгоре је кад дођете тамо и уживо видите то што видите – видите масакр те дивне природе и усред тога једно камено брдо, висораван, тоне и тоне истовареног млевеног шута, а унутра су стакло, бетон и пластика, а испод тога гробље дрвећа које је ту живело, угушили су га, убили су га.

Истиче и да су „у озбиљном свету где се боре за свако дрво и за сваки цвет, то незамисливе, варварске ствари“.

Она се сложила са оценом водитељке да у Србији имамо антиеколошку свест и да све што имамо загадимо и уништимо, подсећајући на поплаве и огромну количину отпада које су плутале рекама, због којих су многи људи страдали.

Решење види у процесу еколошког васпитавања, од ког се, додаје, не сме одустати по цену било чега, па и санкционисања таквих ствари.

– А ако не може да потекне од кућног васпитања, то мора да се у школи негује.

На питање како оцењује изјаву лидера ССП Драгана Ђиласа да је Цеца Бојковић већинска Србија, каже:

– Не бих улазила у те политичке процене…Не бих знала да ли је у праву…Али ово вам нико неће рећи, па ни власт садашња, да је нормално да се загађује земља, ваздух и вода. То нико не може да каже да је против тога, да је против да се те ствари бране, ако то већ не раде надлежни.

„РТС да каже да ли сам персона нон грата…“

На питање да ли су је звали са РТС да прича о својој борби, каже да нису и да не зна да ли они уопште прате шта се дешава у бари Рева…

– Они праве неку своју државу за себе и то је њихова ствар – рекла је.

На питање да ли је она за РТС постала „персона нон грата“, поготово после гостовања у јеку пандемије где је рекла „пустите нас да дишемо“ и више никада није била на тој ТВ, Бојковић је одговорила:

– Чекам да се неко јавно огласи и каже да сам персона нон грата…Немојте да им дајете идеју. Не желим о томе да размишљам, урадим оно у шта верујем и сматрам да је исправно, а они који се љуте боље би било да размисле и поправљају своје грешке, не да се свака критика сматра као непатриотизам – каже.

На констатацију да је њена биографија уткана у биографију РТС-а и да је зато што је рекла „пустите нас да дишемо“ тај њен вапај постао претња за систем, она каже да за то „треба питати систем“.

„Ако систем ово може да доживи као претњу…“

– Тај систем, који је толико сигуран у себе, ако ово може да доживи као претњу, не знам шта рећи о њиховој сигурности. Тужно ми је то, али шта ћемо… – каже Бојковић.

Бојковић се присетила и 90-тих година прошлог века када је напустила посао у Народном позоришту противећи се партијском кадрирању и постављању Александра Берчека као човека партије на чело те институције.

– Саму сам себе казнила, али то је била моја цена. То је рачун који сама платила добровољно да не играм своје дивне улоге у одличним представама.

На питање да ли сада може да замисли да неко од њених колега учини исту ствар, каже:

– Била би то вест дана, али не знам какав би одјек био због партијског кадирања на партију. Ни онда се није партија Милошевићева нимало потресла због тога.

Додаје и да „ако саберемо континуитет свих 30 и колико година, још тада, за време Милошевића, почело стицање профита оних на власти и њима блискима“, а да је данас „то потпуно есклалирало“.

– Желим да живим у Србији у којој брутални профит неће диктирати и одређивати наше животе, наше здравље и нашу будућност – рекла је Бојковић.

Упитана да ли је данас лакше ућуткати уметнике, каже – „како кога – увек је било оваквих и онаквих“.

– Побуна је данас реч испрофанисана, одмах се види као позив на крв и тучу. Не, бунт је нешто против чега се ти бориш, не мораш се тући, пуцати, постоји ментална и борба ставова. Данас је проблем што било коју критику власт не доживљава као начин да побољша своје акције, већ залепи неку етикету и одмах се супротстави као непријатељу, а не би требало тако да буде, моје махање (испред камиона) о томе говори – каже Бојковић.