Srbiji opet prete užasi kroz kakve je prošla pre tri decenije: sankcije, inflacija, pljačka, glad, siromaštvo… Dok Vučić i njegovi saučesnici iz zajedničkog zločinačkog projekta prave planove kako da opet profitiraju na nesreći, u koju su oni uvalili državu i narod, normalni ljudi počinju da prave zalihe hrane i osnovnih potrepština. Kao u Miloševićevo vreme, prvi udar počinje devalvacijom dinara. U prvoj nedelji decembra, to je uzdrmalo i Vučićevu piramidalnu šemu, pa je Narodna banka Srbije morala da na tržište plasira evre iz deviznih rezervi. O haosu koji dolazi piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

Sve se vraća, sve se plaća. Kao u toj pesmi Đele Jusića, Srbija se vraća u devedesete, u ratove, sankcije, inflaciju, devalvaciju valute i svega ostalog. Povratkom u mračnu prošlost, Srbija plaća pogrešne političke izbore, koji su doveli do toga da i danas, kao i pre tri decenije, na vlasti budu iste pohlepne štetočine.

Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, ta dva manekena retro-užasa, vratili su državu i narod u devedesete, u vreme svojih prvih zločina. Kao i njihovi politički očevi i oci, Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević, nisu bili sposobni da shvate globalne političke i društvene procese. Zainteresovani samo za zgrtanje tuđeg novca, doveli su Srbiju u bezizlazan položaj, suprotstavljenu svim svetskim silama, a bez saveznika.

Cenu njihovog avanturizma i diletantizma platiće građani, jednako oni koji su glasali za njih, kao i normalni ljudi koji su im se suprotstavljali. Da problem bude gori, sada će cena biti veća nego pre 33 godine, kad se Srbija našla pod stravičnim međunarodnim sankcijama, od čijih posledica se još nije oporavila.

Američke sankcije NIS-u i pretnja sekundarnim udarom na Narodnu banku Srbije, odnosno na celokupan finansijski i ekonomski sistem Srbije, uništiće ostatke privrede. Problemi sa gorivom, strujom i gasom pogubno će uticati na industrijsku proizvodnju, poljoprivredu i sva domaćinstva. Poskupljenja će pokrenuti talas hiperinflacije, koji će potopiti srednju klasu, a sirotinju gurnuti na ivicu egzistencije.

Starije generacije znaju šta nas čeka. Sećaju se plata od deset i penzija od četiri marke, praznih rafova u prodavnicama, benzina u flašama koka kole, špalira uličnih dilera koji zuje „vize-vize“, argentinskog feta sira koji su izbeglice dobijale u paketima humanitarne pomoći i prodavali na pijacama, pa i porodičnog nakita koji je rasprodavan u bescenje… Te scene više nisu deo tužnih uspomena, nego budućnost koja je već počela da se dešava.

Nedavno, u prvoj nedelji decembra, uzdrman je fiksni kurs dinara, prvi put od pre deset godina. Istog dana kad je kurs skočio sa 117,5 na 118,3, menjačnice su povukle evre iz prodaje. Vlasnici menjačnica, kao i predstavnici vlasti, a i svako ko ima IQ veći od broja cipela, svi znaju da će kad-tad doći do pucanja veštački održavane vrednosti domaće valute. Da bi odložio suočavanje sa realnošću, Vučićev režim je odmah pokrenuo dva odbrambena mehanizma.

Iz kovnice NBS-a je plasirao novu emisiju novca. Iz bankomata cure sveže novčanice, uredno složenih brojeva. To rešenje podstiče inflaciju, ali stvara privid održavanja fiksnog kursa.

U poslednjih pet godina, inflacija je, kumulativno, prešla nivo od 50 odsto. Za toliko je uvećana novčana masa. Povećanjem količine novca u opticaju, vlast samo doliva ulje na vatru. Uskoro, kad plamen bukne, počeće nezaustavljiva devalvacija dinara.

Ekonomski stručnjaci procenjuju da bi realni kurs trebalo da bude na oko 400 dinara u odnosu na evro. Ipak, iz političkih a ne ekonomskih razloga, vlast pokušava da uspori taj sunovrat, tako da se može očekivati da će se prvi udar zaustaviti na nivou od oko 200 dinara za jedan evro.

Sa tom namerom, vlast je počela da brani kurs novcem iz deviznih rezervi. Narodna banka Srbije je prošle nedelje na finansijsko tržište plasirala 330 miliona evra. Vučić taj odbrambeni prevarni sistem primenjuje otkad je doveden na vlast.

Pošto novac, kao i svaka druga roba, ima svoju cenu, logično je da se njegova vrednost smanjuje što ga ima više na tržištu. Tako je u teoriji.

U Vučićevoj praksi, iako se uvećava novčana masa, dinar nije devalvirao. Nije, jer je uvećavana i količina evra u Srbiji. Vlast je uspevala da održava takvu ravnotežu zahvaljujući kreditima iz stranih banaka i investicionih fondova. Kad stigne milijarda pozajmljenih evra, Narodna banka Srbije ih proda komercijalnim bankama i menjačnicama, a u tom iznosu odštampa nove dinare. Kad se to potroši, vlast uzme novi kredit i ponovi proceduru. Javni dug Srbije je, otkad je SNS na vlasti, skočio sa 15 na preko 40 milijardi evra upravo zahvaljujući toj piramidalnoj šemi. Naravno, svakoj prevari dođe kraj. I ovoj, Vučićevoj, kraj je došao kad su strane banke prestale da daju kredite, a investicioni fondovi da kupuju državne obveznice. Uz to, zaustavljen je priliv deviza od stranih kompanija, koje sada iz Srbije više iznose, nego što unose evra.

U takvim okolnostima, vlast nema drugog rešenja nego da troši novac iz državnih rezervi. Narodna banka Srbije na tu temu ćuti, ali zato u saopštenjima optužuje medije i građane za stvarenje panike.

– Veliki deo povećane tražnje građana za stranim valutama je u značajnoj meri uzrokovan i pojedinim napisima u medijima i objavama na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište, i samo doprinose pojačavanju panike među građanima uprkos saopštenjima NBS, kojima je ukazano da stabilnost finansijskog sistema nije niti će biti dovedena u pitanje. U pojedinačnim menjačnicama došlo je do, isključivo trenutnog, nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, što nikako ne znači da postoji bilo kakav problem u pogledu snabdevenosti evrom i drugim stranim valutama na srpskom deviznom tržištu – navodi se u poslednjem saopštenju NBS-a, u kome se ponavlja uverenje da „kurs dinara prema evru nije, niti će biti ugrožen“.

Uz tvrdnje da ostaje „posvećena stabilnosti u svim segmentima finansijskog sistema“, NBS ističe da je do rasta potražnje evra došlo i zbog „uobičajenih sezonskih kretanja“. No, nema objašnjenja zašto prošle godine u ovo vreme nije bilo „sezonskih kretanja“.

Na isti način, istim rečnikom, pre tridesetak godina, predstavnici tadašnje vlasti su lažima pokušavali da anesteziraju javnost. Razlika je samo u tome što je Milošević bio prinuđen da se za opstanak na vlasti bori upadima u državni budžet, pljačkom stare devizne štednje i piramidalnim bankama kao što su bile „Jugoskandik“ i „Dafiment“, dok je Vučić krenuo iz suprotnog smera. Vučić je faraonski status gradio uz pomoć piramidalne šeme, kojom je očerupao javne resurse i tuđu privatnu imovinu.

Gazda Jezda je bio bolji bankar, nego što je Vučić političar. Procenjuje se da je u finansijskim prevarama tokom devedesetih stradalo oko 180.000 lakovernih građana, koji su oštećeni za oko 550 miliona nemačkih maraka. Vučićevi saradnici danas tu količinu plena prigrabe za nedelju dana.

Iza Vučića, Srbiji će ostati zvanični dug od minimum 42 milijarde evra, plus šteta od još preko 60 milijardi evra. Uz materijalne, naprednjački režim je izazvao i gubitke u ljudstvu. Iz Srbije je, unazad deset godina, otišlo više od milion mladih i radno sposobnih ljudi. U svemu naopak, Vučić i to predstavlja kao svoj uspeh. Stopa nezaposlenosti je, kaže, na rekordno niskom nivou. Da, tako jer nema ljudi. Vučić je rešio problem nezaposlenosti tako što je stvorio problem budućnosti, u kojoj u Srbiji neće biti Srba i ostalih starosedelaca. Međutim, on i to predstavlja kao uspeh.

Ove godine je Srbija izdala 100 hiljada radnih dozvola strancima, uglavnom iz Azije i Afrike. Vučić je najavio da će sledeće godine utrostručiti broj radnih i boravišnih dozvola, kao i da će izmenom Zakona o strancima ubrzati proces upisa u srpsko državljanstvo.

Uporedo sa projektom zamene stanovništva, Vučić sprovodi i reformu tajkunske kaste. Prve srpske tajkune, koji su stasali u Miloševićevom vremenu (Miroslav Mišković, Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Željko Mitrović, Bogoljub Karić…) uveo je u svoj kartel.

U međuvremenu, u tom koruptivnom i kriminalnom inkubatoru stvoreno je još četrdesetak milijardera i nekoliko hiljada milionera. Obe generacije bogataša nastale su na nesreći naroda, pljačkom i otimačinom. Miloševićevi tajkuni su formatirani pod sankcijama, zahvaljujući poklonjenoj prilici da manipulišu devizama. Sada će i Vučićevi skorojevići dobiti šansu da zarade na inflaciji, opet na štetu sirotinje. Oni su se već pripremili za te akcije.

Bratislav Gašić, aktuelni ministar odbrane, u zvaničnoj imovinskoj karti je naveo tek stoti deo svoje imovine, samo hacijendu na 8,5 hektara placa u selu Velika Lomnica kod Kruševca. Međutim, na imena svojih sinova i ostalih članova porodice, Gašić ima brojne stanove, kuće, poslovne zgrade, firme i zemlju u Kruševcu, Beogradu i Nišu.

U vrhu SNS-a se priča da je on „tihi vlasnik“ i skladišta nafte i gasa u okolini Kovina. Nema sumnje da je napunio skladišta i samo čeka da skoči cena goriva, pa da profitira na narodnoj muci, čijem stvaranju je i on doprineo u značajnoj meri.

U poslove sa energetikom uključio se i Zvezdan Terzić, direktor FK Crvena zvezda. Terzić, zajedno sa sinovima Nikšom i Kostadinom, ima 11 preduzeća, uključujući i krovnu kompaniju ZT Capital, koju je registrovao 26. novembra ove godine, i to sa osnivačkim ulogom od sto dinara. Od tih 11, četiri firme, sve sa nazivom Rumasol, će se baviti proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora. Na sedam hektara zemljišta u Borkovcu, selu nadomak Rume, one grade četiri solarne elektrane. Terzić neće imati problema sa dobijanjem subvencija i povlašćenih cena za struju, koju će prodavati Elektrodistribuciji Srbije.

Projekat je već uključen u Plan detaljne regulacije opštine Ruma, a nedavno su izdate i dozvole za sve četiri elektrane.

Kao Terzić, biznis širi i Vladan Miketić, njegov kolega iz Bokserskog kluba Crvena zvezda. Miketićev firma, Logga plus Beograd, nedavno je kupila deo poslovnog prostora Palate „Albanije“ u centru glavnog grada. Firma Logga plus, koja ima samo jednog zaposlenog i godišnje prihode od oko 18.000 evra, ponudila je 13,3 miliona evra za lokal od ukupno 3.324 kvadrata u „Albaniji“, koji su bili u stečajnoj masi Beogradske banke i Univerzal banke.

Miketić je prošle godine kupio beogradski hotel Union za 6,2 miliona evra, da bi ga potom prodao firmi Prokoopac, čiji vlasnik je Davor Macura, Vučićev omiljeni tajkun. Vlada Srbije je Macuri poklonila tri miliona evra za rekonstrukciju hotela u Kosovskoj ulici. Ta subvencija je realizovana kroz fantomski projekat EXPO 2027.

Inače, Miketić, kao i Terzić, ima zatvorsko iskustvo. Hapšen je 2022. godine pod sumnjom da je član novobeogradskog kriminalnog klana Dejana Stojanovića Keke, koji je takođe povezivan sa Vučićem. U sudskom postupku protiv pripadnika vračarskog klana, Miketić je optužen za teško ubistvo u pokušaju. Bez obzira na teške optužbe, Miketić je pušten da se brani sa slobode uz kauciju od 900.000 evra i zabranu napuštanja zemlje. Iako je kasnije uhvaćen prilikom pokušaja da iz Srbije pređe u Bosnu i Hercegovinu, sud je odbio zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal da ga vrati u pritvor.

U pritvoru nije ni Željko Drčelić, biznismen iz jata Sportskog društva Crvena zvezda. Drčelić se od ove sezone nalazi na mestu predsednika Košarkaškog kluba. U znak zahvalnosti za tu funkciju, njegova kompanija Concord West sponzoriše košarkaše Crvene zvezde, a i sve ostale, koga god Vučić kaže da treba. Concord West ima ugovore sa državnim preduzećem EXPO 2027 vredne oko 250 miliona evra, ali ne odbija ni sitnije poslove.

Među desetak ugovora, vrednih skoro tri milijarde dinara, nalaze se i oni o izgradnji školskih ustanova i biblioteka, pa i garaža i bolnica. U Borči, gde je i sedište kompanije, Concord West je 2021. godine izgradio Dom zdravlja. Izgradnja je bila tako dobra da je izdržala čak četiri godine bez obziljnih kvarova. Međutim, nedavno su popustile vodovodne instalacije, pa je bolnica ličila na akvarijum, koji Vučić namerava da izgradi za EXPO.

Sankcije, inflaciju, devalvaciju dinara i sve ostale probleme sa kojima je Srbija već počela da se suočava, ne brinu Vučića i njegove saučesnike. Oni već prave planove kako da što više profitiraju. S druge strane, njihove žrtve, obični građani prave zalihe hrane u konzervama, brašno, ulje, toalet papir i, naravno, evre. Iskusniji građani, za koje je ovo samo repriza užasa od pre tri decenije, znaju da će se sa nestašicama i besparicom vratiti i ulični kriminal i ogoljena tiranija kartela na vlasti.

Sve se vraća zato što nisu platili zločinci iz Miloševićevog perioda, kao ni njegovi naslednici, koji su stvorili uslove da Vučić prigrabi vlast. Iako skup, Srbija mora da plati taj ceh i konačno savlada tu lekciju, pa da sve pripadnike naprednjačkog kartela kazni za sve zločine koje su izvršili unazad 13 užasnih godina.

Za utehu, što god da donese sledeća godina, sigurno će odneti Vučića s vlasti. To je jedini dobar način da Srbija uđe u 2026, a ne u 1993. godinu.

Izvor: srbin.info

Oznake: Aleksandar Vučić, evro, Predrag Popović, štampanje para