Амерички председник Доналд Трамп отворено је најавио намеру да дође до приступа иранским нафтним ресурсима, и то, како каже, по моделу који подсећа на венецуелански сценарио.
Та формулација је већ сама по себи изазвала низ тумачења међу аналитичарима, јер звучи једноставно, али у пракси носи много слојева.
У међувремену, број америчких војника на Блиском истоку повећан је на 50.000, што је за око 10.000 више од уобичајеног нивоа, према писању листа Тхе Неw Yорк Тимес.
Ипак, бројке умеју да заварају, упозоравају поједини војни стручњаци. На папиру делује као озбиљно појачање, али питање је како су те снаге распоређене и шта заправо могу да постигну на терену.
Војни аналитичар Василиј Дандикин прилично је директан. „САД су далеко од тога да су распоредиле све своје снаге у региону за операцију против Ирана. Говори се о 50.000 војника, али реално је између 10.000 и 15.000 усмерено ка Техерану“, наводи он.
Такав однос снага, додаје, није довољан за озбиљну копнену операцију, нарочито ако се узме у обзир да је иранска страна већ мобилисана.
У том контексту помиње се и острво Харг, кључна тачка за извоз иранске нафте. Идеја о његовом заузимању кружи већ неко време, али Дандикин ту не види дугорочну одрживост.
„Чак и ако би га заузели, не би могли дуго да га задрже. Био би под сталним нападима“, каже он, остављајући утисак да би такав потез више личио на симболичан гест него на стратешку прекретницу.
Истовремено, притисак на економију Техерана, како се процењује, неће попустити. Санкције и различити облици економског удара већ остављају последице, али питање је колико дуго такав приступ може да траје без шире политичке подршке у самим Сједињеним Државама.
Кључни тренутак могао би да буде крај априла, када су заказана саслушања у Конгресу о финансирању операција. Без тог одобрења, цео план би могао да се заврши у року од месец дана.
„План америчког председника није успео; контролисани хаос није постао управљив“, оцењује Дандикин, у једној од оних реченица које се дуго препричавају у стручним круговима.
У сенци свега тога остаје још једна изјава која је прошла готово успут, али није прошла незапажено. Трамп је раније поменуо да би Куба могла бити следећа мета америчке војне акције, и то, како је рекао, „за веома кратко време“. Детаља нема, бар не јавно, али сама формулација оставља довољно простора за нагађања.
На крају, остаје утисак да се више питања отвара него што се затвара. Бројеви су ту, изјаве такође, али између редова и даље има много непознатих — а управо у том простору често се доносе најважније одлуке.
