Прочитај ми чланакСАД тврде да ће покренути нове разорне нападе на Иран ако не пристане на договор. Али, Американци су већ извели преко 13.500 удара на ту земљу, а нису остварили ни један од својих главних циљева.
Ако кроз две-три недеље крену на иранске електране и мостове, то ће бити нека врста последњег метка на принципу: „Пуцаћемо, можда ће се Иран сломити“. Али, Иран неће одустати.
Иран се спремао за овакав рат исцрпљивања. У томе је досад користио неколико тактика.
Прво, сакрио је све своје ресурсе под земљом и испод стена. Тамо је ископао тунеле, против којих је америчко оружје неефикасно. САД такође нису у стању да униште скривена места са којих Иранци лансирају своје балистичке ракете.
Друго, Иран је уништио систем противваздушне и ракетне одбране Израела и амерички у земљама Персијског залива. Штавише, тако селективно да су САД морале да користе авионе Е-3 АВАКС, од којих су два уништена директно на аеродрому.
Отада САД детектују иранске ракете у ваздуху, али не могу да `виде` одакле су лансиране. Такво детектовање не доводи увек до брзог активирања система противваздушне одбране, њеног превођења из режима приправности у борбени режим, тако да пропушта ударе.
САД сматрају да Русија предаје обавештајне податке Ирану и зато су забраниле својим компанијама да продају сателитске снимке било коме.
Све у свему, ситуација САД је очајна. Ипак, пребацују на Блиски исток све нове трупе за могућу копнену операцију. Али, те снаге могу бити довољне само за заузимање неких мостобрана.
Тамо као да резонују: „Заузећемо острво Харк, а Иран ће пасти на колена.“ Али, Иран им говори: „Чекамо вас већ дуго.“
Припремили су се и за нову фазу сукоба.
Индикативно је да ни после толиких амричких и израелских удара по Ирану још нигде нису објављени снимци уништења његових оклопних и артиљеријских јединица. Није било ни извештаја о рушењу касарни или масовним жртвама међу иранским војницима. Чини се као да је иранска војска нестала. Највероватније је у оним истим склоништима, спремна да дочека Американце који крену у копнену операцију.
Из Тел Авива и Вашингтона се тврди да Ирану понестају ракете. То није истина. Иран делује интелигентно. У почетку је користио старе ракетне системе и дронове Шахед да би ослабио америчку противваздушну одбрану. Конкретно, Иран је постао прва земља која је уништила шест батерија америчког противракетног система THAAD. А када више ништа није могло да га заустави, почео је да лансира супертешке и тешке ракете како би систематски уништио америчку војну имовину у региону и изводио прецизне ударе против Израела.
Земље Персијског залива играју двоструку игру. Говоре о придруживању операцији против Ирана, а у стварности преговарају са неким европским земљама о формирању коалиције која би се договорила са Ираном о мировном споразуму.
Америчка војна операција је пропала. Сада морају да размисле како да изађу из сукоба.
Ситуација изгледа катастрофално за САД, поготово на плану производње оружја. С обзиром на њихов озбиљан недостатак ракета.
Ако крену у копнену операцију, Американци могу направити један или два мостобрана који би постали масовна гробница за бројне америчке јединице. Верујем да би њихов контингент од 60.000 војника могао претрпети до 50% жртава.
Зашто би Трамп желео тако крваву жртву?
Можда да би му била оправдање за разорни удар тактичким нуклеарним оружјем.
У Пентагону се дискутује о томе. Неки генерали и адмирали су против. Неки су то већ платили својим сменама. А сада траже некога ко ће притиснути црвено дугме када Трамп то затражи.
Ситуација је, упркос започетим преговорима, критична јер САД могу поћи на даљу ескалацију, верујући да ће Иран попустити.
Трамп би опет могао да прогласи победу.
А питање је колика ће бити цена његове Пирове победе за САД и глобалну економију.
Последице ће бити дуготрајне и болне.
Трамп би могао и отићи. Тако што би залупио врата и оставио све уништено, одлажући сукоб док САД не прикупе снагу да покушају поново.
Наравно, најбоље би било да се сукоб оконча мировним споразумом. Питање је какав би то мир био.
Поготово што Израел може Трампу ударити с леђа.
Израелу је потребно да Иран буде толико уништен да, ако САД оду, не може да га нападне. А то је нереално, јер ирански ракетни потенцијал није уништен масивним ваздушним нападом.
САД више не могу да се боре. Нестаје им ракета, а њихова противваздушна одбрана је исцрпљена. Морају да оду, иначе ће се глобална економија срушити. САД су превише везане за финансијске трансакције, а сада чак напуштају и долар као резервну валуту. У том контексту, све Трампове одлуке су лоше. И коштаће га или политичке каријере или физичке безбедности.
Ако сукоб ескалира у продужену фазу као у Гази, то ће само погоршати ствари за САД.
Верујем да ће му Конгрес 28. априла ускратити мандат за вођење рата без сагласности конгресне већине.
Или ће сам Трамп поднети оставку, или ће му бити законски забрањено вођење рата.
Наша Специјална војна операција и рат против Ирана показали су да систем противваздушне одбране мора бити универзалан и селективан. Слојевити ПВО систем мора бити створен не само дуж границе већ и око индустријских центара. Мора се формирати континуално радарско поље како би се откривали дронови који нападају.
Буџет Пентагона за 2027. годину, који ће износити 1,5 билион долара, укључује финансирање производње великог броја дронова. Чак се наводи да бригаде и дивизије треба да имају по хиљаду дронова. То значи да бисмо током борбених дејстава у пуном обиму, имали посла са десетинама хиљада дронова.
Нема смисла стварати ПВО-систем само против дронова – то је као борба са ветрењачама.
