Ипак, то није цела слика задужености Србије према Кини јер је Србија подизала кредите и од Банке Кине (Банк оф Цхина) за пројекте изградње комуналне и канализационе инфраструктуре, види се у буџету који је Србија усвојила за 2026. годину. Из Народне банке Србије одбили су да за Радио Слободна Европа (РСЕ) доставе колико износи укупан дуг Србије према кинеским банкама и држави Кини наводећи да су у питању поверљиви подаци.

Доступни подаци Управе за јавни дуг показују и да се Србија више задужила код кинеске Еxпорт Импорт (ЕXИМ) банке него код појединих европских банака, као што је Европска инвестициона банка. Соња Стојадиновић, истраживачица и политиколошкиња која се бави кинеским инвестицијама, за РСЕ каже да је то очекивано.

– Код кинеских кредита процедура (добијања кредита) је краћа, али није толико транспарентна – тврди она.

Ангажовање кинеских компанија на инфраструктурним пројектима у Србији прате оптужбе за нетранспарентност и заобилажење процедура које подразумевају расписивање јавних тендера. Власти у Србији позивају се на међународни уговор о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре који је Србија са Кином потписала 2009, а који омогућава директно уговарање посла са кинеским компанијама без расписивања тендера. Питање транспарентности српско-кинеских послова посебно је апострофирано у јавности откако је у новембру 2024. пала надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и усмртила 16 људи.

Кина је у Србији присутна и као инвеститор. Највећи кинески инвеститори у Србији су компанија Зиђин, која је 2018. године купила државну рударску компанију РТБ Бор, као и компанија Хестил која је купила Железару Смедерево 2016. године. Оба инвеститора прате забринутост и оптужбе локалних активиста за загађење животне средине. Кинеске компаније ангажоване су не само на државним пројектима који се финансирају кредитима из Кине, већ и на другим великим пословима за које држава није расписивала јавни позив и бирала извођаче радова на тендеру.

За велики пројекат међународне изложбе ЕXПО у Београду ангажована је државна кинеска компанија Пауерчајна (ПоwерЦхина).