Банкарски кредит може годинама да буде уредно отплаћиван, а да његова сигурност зависи од политички обезбеђеног посла. Док држава плаћа извођача, извођач враћа банци главницу и камату. Ако уплате успоре, уговор буде преиспитан или фирма остане без нових послова, открива се колико је њено пословање било одрживо и без ослонца на власт. Управо та зависност, а не само досадашње кашњење у отплати, представља питање које банке у Србији сада морају да процене.

Према информацији коју је Србин.инфо добио од извора из финансијског сектора код појединих кредита предузећима блиским власти важну улогу имали су политичко посредовање и очекивање да ће фирме добити државне послове. Извор описује сумњу у механизам у којем би прецењени уговор обезбеђивао и отплату банке и незакониту корист учесницима. То је тврдња извора, чији идентитет редакција не објављује; за овај пресек нису прибављене интерне кредитне одлуке које би потврдиле конкретне интервенције, кориснике или размере такве праксе. [1]

Јавно је, међутим, проверљиво да банке финансирају послове добијене на тендерима и очекивану наплату потраживања. Тај финансијски механизам сам по себи је редован банкарски посао. Коруптивни ланац би постојао тамо где се докажу намештање избора извођача, неоправдано увећавање цена, лажне ситуације или извлачење новца. За процену ризика банке пресудно је шта од очекиваних прилива стварно може да буде наплаћено.

Шта показује општа слика кредитирања

Према Народној банци Србије, стање кредита привреди у јуну 2026. износило је 1.977,1 милијарду динара. Микро, мала и средња предузећа учествовала су са 60,7 одсто, а њихови кредити били су за 12,6 одсто већи него годину раније. За ликвидност и обртна средства односило се 48,3 одсто привредних кредита. НБС је за привреду бележила удео проблематичних кредита од 1,4 одсто. То је општи секторски пресек, без издвојених политички повезаних клијената. [2]

Свежији извештај Кредитног бироа Удружења банака Србије приказује да је дуг правних лица на крају октобра 2026. износио 2.524,399 милијарди динара, уз међугодишњи раст од 12,3 одсто. Учешће доцње смањено је са 2,5 на 2,3 одсто. Код правних лица и предузетника та доцња значи доспеле ненаплаћене обавезе дуже од 15 дана; није истоветна НБС-овом показатељу проблематичних кредита. Ни ова статистика не издваја извођаче ЕКСПО-а, стадиона или фирме блиске СНС-у. [3]

Ови подаци не доказују да је банкарски сектор већ захваћен општом кризом наплате. Истовремено, просек целог система може да прикрије концентрацију код одређене банке, економске групе или државног пројекта. Редовна отплата до јуче не показује колико ће новца дужник имати сутра ако му стане главни извор прихода. Посебно треба проверити кредите чија главница тек доспева, као и старе обавезе које се продужавају или затварају новим задуживањем.

Банке јавно нуде кредите, гаранцију и пратеће инструменте за тендере

На званичном сајту банака које раде у Србији описана је као револвинг кредитна линија у оквиру које фирма може да користи кредите, динарске и девизне гаранције, акредитиве и обавезујућа писма о намерама. Предвиђена је важност до 24 месеца, уз ревизију кредитне способности после 12 месеци. Банке се препоручује и за „финансирање посла на основу добијених тендера”. То потврђује постојање производа који може да прати припрему и реализацију уговореног посла; не открива његове појединачне кориснике. [4] (Напомена: извор је са сајта једне банке, али идентичне услове, гаранције и пратеће инструменте за тендере нуде и остале банке у Србији)

Поред класичних кредита, финансирање се врши на основу постојећих и будућих потраживања, као и уступљених потраживања. Код факторинга наводи документа којима се доказује потраживање, укључујући фактуре и привремене грађевинске ситуације. Објављени модел авансног факторинга обично обезбеђује 75–95 одсто вредности фактуре, умањено за накнаду. Зато се стварна изложеност према извођачима не може истражити само сабирањем ставки названих „кредит”: потребни су и подаци о откупљеним потраживањима. [5] (Напомена: извор је са сајта једне банке, али идентичне услове, гаранције и пратеће инструменте за тендере нуде и остале банке у Србији)

Трећи канал су гаранције за повраћај аванса и добро извршење посла, које Интеса такође јавно нуди. У зависности од текста гаранције и услова за њено активирање, банка може морати да плати наручиоцу, а затим да потражује новац од извођача. Ако је извођач већ у финансијским тешкоћама, наплата тог потраживања постаје додатни проблем. Гаранција зато представља могућу изложеност банке и када фирми по њој још није исплаћен кредит. [6]

ЕКСПО: више од 200 фирми, а јавност не види њихову укупну банкарску изложеност

Центар за истраживачко новинарство Србије објавио је базу са више од 200 извођача, подизвођача и добављача ангажованих на комплексу ЕКСПО-а, Националном стадиону и пратећој инфраструктури. Податке је прикупљао из документације и других извора од новембра 2025. до краја маја 2026. База показује ширину ланца у којем застој плаћања може погодити много више предузећа од главног извођача. Она није списак корисника кредита нити сама утврђује незаконитост њиховог пословања. [7]

У истраживању ЦИНС-а „Миленијум тим” је идентификован међу извођачима, а ГоТер Цонструцтион као фирма која подиже две хале. „Миленијум тим” и на сопственом сајту наводи ЕКСПО и Национални стадион међу пројектима. Веза са градилиштем је, дакле, документована; посебно питање остаје колико се која компанија задужила управо због тих радова и код којих банака. [7–9]

Милијарде обавеза извођача: шта бројке стварно значе

Јавни пословни прегледи ЦомпанyWалл-а, који као извор финансијских података наводе АПР, показују значајне износе краткорочних и дугорочних обавеза. Следећи преглед је ауторски збир те две приказане ставке за сваку фирму на крају 2025. То нису износи нових кредита, нити износи задуживања само за ЕКСПО, стадион или хотел „Унион”. Покушај непосредног приступа изворним извештајима АПР-а током ове провере није успео, па је извор ових бројки секундарни пословни преглед. [10–13]

Предузеће	Збир две ставке обавеза на 31.12.2025.	Обухват податка
Миленијум тим	41.526.444.000 динара	Целокупно пословање тог правног лица; не цела група [10]
Стартинг	1.847.622.000 динара	Целокупно пословање тог правног лица [11]
ГоТер Цонструцтион	403.921.000 динара	Целокупно пословање тог правног лица [12]
Прокоопак / Процоопац	1.939.762.000 динара	Целокупно пословање тог правног лица [13]

Обавезе могу укључивати кредите, позајмице повезаних лица, дуговања добављачима и друге ставке. Аванси и одложени приходи такође морају бити правилно издвојени према структури конкретног извештаја. Због тога ове збирове не треба сабирати у наводни укупан банкарски губитак. Они показују где постоји материјално значајан обим финансирања и обавеза чију структуру треба проверити, заједно са имовином, потраживањима, роковима и стварном наплатом.

Према истим прегледима, „Миленијум тим” је 2025. завршио са 2,559 милијарди динара нето добити, а „Стартинг” са 594,554 милиона. Само постојање великих обавеза не значи да фирма послује са губитком или касни у отплати. [10,11] „Миленијум тим” је у реакцији објављеној у априлу 2025, поводом другог текста о ранијим консолидованим обавезама, саопштио да уредно измирује доспеле обавезе и да је за оцену пословања неопходно посматрати и потраживања. То је ранији став компаније, а не одговор на ову анализу. [27]

Национални стадион: дуг државе и кредити подизвођача нису исти ризик

За стадион постоји непосредно документован банкарски аранжман: уговором од 25. јуна 2024. Поштанска штедионица одобрила је Републици Србији до 42 милијарде динара за изградњу урбане инфраструктуре и Националног стадиона са приступним саобраћајницама. Уговор је објављен у усвојеном закону. То је одобрени износ, а не доказ да је цео новац повучен. Зајмопримац је Република Србија, због чега отплата већ повученог кредита не зависи непосредно од будућих прихода стадиона. [19]

Билтен Министарства финансија за март 2026. омогућава прецизнији увид у стање три повезана државна дуга на 31. март 2026. Износи у извору објављени су у хиљадама динара, а овде су прерачунати у динаре. [20]

Кредитор	Намена	Стање дуга 31.3.2026.
Поштанска штедионица	Урбана инфраструктура и стадион са приступним саобраћајницама	12.870.359.000 динара
Поштанска штедионица	Линијска инфраструктура — Национални стадион	10.797.508.000 динара
УниЦредит	Линијска инфраструктура — Национални стадион	11.200.000.000 динара

Збир је 34.867.867.000 динара. Ово је стање дуга државе на назначени датум, не новембарски пресек, укупан трошак стадиона или изложеност приватним фирмама. Прекид градње сам по себи не брише државни кредит. Истовремено, приватни подизвођач може остати без прилива којима је планирао да отплати свој кредит. Управо у том другом слоју треба тражити осетљивост банака на застој пројекта. [19,20]

Питање застоја већ је присутно у јавности. „Време” је 9. новембра 2026. објавило изјаву инжењера Данијела Дашића да су радови на стадиону од лета обустављени или значајно успорени и да уговоре треба преиспитати. Реч је о његовој изјави, која не представља званичну одлуку о раскиду уговора нити податак о кашњењу конкретног кредита. За оцену последица по банке потребно је утврдити које уплате заиста касне, коме и од када. [21]

Хотел „Унион”: субвенције, обавезе и повезаност са Алта групом

Реконструкција хотела „Унион” у Косовској 11 даје конкретан пример преклапања приватне инвестиције и државне подршке у оквиру припрема за ЕКСПО. Град Београд у званичном огласу за јавну презентацију урбанистичког пројекта наводи „Прокоопак” као инвеститора. „Радар”, позивајући се на уговор са Министарством привреде, наводи да је за реконструкцију уговорено три милиона евра подстицаја, уз обавезу улагања најмање 15 милиона евра. [14,15]

Према „Радару”, прва транша од 900.000 евра исплаћена је у децембру 2024, а друга од 980.100 евра 16. децембра 2025. Преосталих 1.119.900 евра предвиђено је за 2026, уз доказе о улагању. До априла је, према том извештају, исплаћено 1.880.100 евра; у овом истраживању није потврђена исплата последње транше. Исти медиј наводи Роyал Антикор као извођача и присуство радника „Стартинга”. Ти подаци описују стање о којем је извештавано у априлу, не потпун новембарски списак ангажованих фирми. [15]

Преглед ЦомпанyWалл-а за „Прокоопак” на крају 2025. показује 1.201.216.000 динара дугорочних и 738.546.000 динара краткорочних обавеза. Капитал је приказан у износу од 100.484.000 динара, а нето губитак у износу од 110.256.000 динара. Ни из тих бројки није могуће утврдити ко је финансирао реконструкцију и колики је банкарски део обавеза. Пројектна фирма може да се ослања и на власничко финансирање, због чега је неопходно утврдити кредиторе и услове. [13]

Власничка веза је документована: финансијски извештај „Алта групе” за 2025, доступан на порталу НБС, приказује учешће од 51 одсто у „Прокоопаку” и 100 одсто у Алта банци. Преосталих 49 одсто „Прокоопака”, према јавном пословном прегледу, има Реља Штрбац. То утврђује повезаност, али само по себи не доказује да је Алта банка кредитирала хотел. [13,17]

Према информацији коју је главном и одговорном уреднику Србин.инфо пренео шеф градилишта, током претходне недеље смањено је ангажовање радника и дела фирми, а радови су успорени због најављеног смањења буџета радова од новембра. То је теренска информација коју није потврдио објављени финансијски документ. Израз „буџет” овде не може аутоматски да значи смањење државне субвенције: може се односити и на средства самог инвеститора или извођача. [1]

Алта: потврђен проблем банке, али узроке треба раздвојити

Народна банка Србије одузела је Алта банци дозволу за рад 30. октобра 2026. У саопштењу је навела знатно погоршање финансијског стања, могућност додатног погоршања финансијског стања или ликвидности и угрожене интересе депонената. То потврђује озбиљан проблем конкретне банке. Саопштење не даје расподелу губитака по кредитима, нити утврђује да су проблем проузроковали извођачи ЕКСПО-а, стадиона или хотела. [18]

Код „Униона” зато треба проверити и да ли су догађаји у Алта банци утицали на расположивост новца инвеститора или групе. Временско поклапање са информацијом о успоравању није доказ узрочности. Треба раздвојити кашњење државне уплате, проблем приступа сопственим средствима, прекид финансирања и пословну одлуку инвеститора. Свака од тих могућности оставља другачији траг у изводима, уговорима и обрачунским ситуацијама.

Постоји и конкретно медијски документован кредит из истог ширег пословног окружења: „Радар” је 29. октобра 2026, позивајући се на катастар, објавио да је Алта банка фирми „Лога плус” Владана Микетића одобрила 12 милиона евра по уговору од 27. новембра 2025. Извор описује једнократну отплату после 24 месеца и хипотеку на простор у Палати Албанија. То је кредит за други посао и не сме се представити као доказ финансирања реконструкције „Униона”. Оригинални кредитни досије у овом истраживању није прибављен. [22]

НБС је у одговору БИРН-у од 4. новембра навела да Алта током 2026. није тражила нити добила њену ликвидносну подршку, док је питања стварне готовине и евентуално неистинитих извештаја упутила надлежним органима. То показује зашто треба одвојити ризик кредита од ликвидности, извештавања и могућих злоупотреба. Стечај банке, како је НБС објаснила у посебном саопштењу, не укида обавезу њених кредитних дужника да враћају новац. [25,26]

Где застој државних послова може да погоди банке

Најизложенија би била банка која је значајан део портфеља усмерила фирмама зависним од истог наручиоца или истог пројекта, а нема довољно наплативог обезбеђења. Формално различити дужници могу истовремено остати без прихода ако сви раде на истом градилишту. Притом су битни и њихова узајамна јемства, заједнички власници и позајмице, јер проблем једне фирме може да пређе на остале. То је аналитички сценарио ризика, не утврђено стање сваке банке у Србији.

Ако уговорена и неспорна потраживања само касне, фирми може бити потребно привремено премошћавање ликвидности. Ако је потраживање оспорено, ако нових радова нема или су новчани токови трајно недовољни, продужење кредита може само одложити признавање губитка. Банка мора да процени очекивану наплату из пословања, од гараната и из обезбеђења. Вредност целог кредита није аутоматски њен губитак, али хипотека или политичко уверење сами по себи не обезбеђују новац на дан доспећа.

Друга опасност је да се отплата старих кредита заснивала на сталном добијању нових државних послова. Тада фирма може бити рањива и ако јој држава плати све неспорне, већ изведене радове. Нестанак нових аванса и будућег прихода може открити раније нагомилане обавезе. За проверу су важни датуми продужења кредита, нова задужења, исплате повезаним лицима и стварно смањење главнице — а не само податак да последња рата још није закаснила.

НБС-ова анкета за други квартал 2026. бележила је пооштравање стандарда привреди, укључујући МСП (мала и средња предузећа). То не доказује узрок код одређених клијената, али указује да су банке већ опрезније процењивале ризик. [24]

Србин.инфо је већ писао о деловима ове приче

Портал је 10. јуна 2024. објавио текст Предрага Поповића о државном задуживању, у којем су разматрани кредити домаћих банака и државне гаранције за инфраструктурне послове. У тексту од 17. априла 2026. о ширењу пословног система Давора Мацуре поменути су и „Прокоопак”, хотел „Унион” и три милиона евра државне подршке. Ови текстови показују да је портал раније повезивао банкарско финансирање, јавни новац и пословни успон фирми блиских власти. [28,29]

Србин.инфо је 23. октобра пренео и захтев америчког конгресмена Џоа Вилсона за санкционисање власника „Миленијум тима”, Давора Мацуре и Жељка Митровића, као и одбацивање навода од стране „Миленијум тима” и Алта банке. Захтев за санкције није исто што и уведене санкције, нити доказ кредитног губитка. [32] Дана 3. новембра портал је отворио питање рачуна државних компанија у Алта банци; постојање рачуна не открива само по себи колико је новца на њему остало. [31]

У архиви је и текст од 2. новембра који преноси објаве са друштвених мрежа о Алти и кредитима „Миленијум тиму”. Те објаве нису замена за уговоре и билансне податке. Износи који у њима круже нису у овој анализи употребљени као утврђен мањак, дуг или губитак банке. Нови пресек зато почива на раздвајању званичних докумената, финансијских прегледа, медијски документованих налаза и тврдњи које тек треба проверити. [30]

Подаци које банке и НБС треба да ставе пред јавност

За процену обима ризика потребан је пресек преосталих кредита, факторинга и активних гаранција извођачима великих државних пројеката. За надзор су потребни подаци по дужнику и економској групи; за јавност се може објавити и агрегирани преглед по банци и пројекту, уз одговарајућу заштиту поверљивих података. Извештај треба да раздвоји стварно исплаћен новац, неповучене лимите, већ враћену главницу, реструктурирања и гаранције које тек могу бити активиране.

Посебно треба утврдити који су кредити отплаћивани из државних уплата, колики су приливи били очекивани после новембра и како би дужници издржали застој од три, шест или дванаест месеци. За сумње у злоупотребу потребни су и оригинални предмери, цене, анекси, потврде надзора, исплате из буџета и даљи трансфери. Кредитна одлука која рачуна на државног наручиоца не доказује да је банка знала за евентуално намештање; евентуално учешће банкарских службеника захтева посебне доказе.

Државни уговор може бити поуздан извор отплате само у мери у којој је правно и економски наплатив. Политичка веза не може заменити ту проверу. Ако су банке новац давале рачунајући да ће власт непрекидно обезбеђивати нове послове, промена тог ослонца може открити ризик који ранија уредна отплата није показивала. Колики је тај ризик у Србији, јавни подаци још не омогућавају да се поуздано сабере. Управо зато кредитни досијеи, концентрација и извори отплате морају постати предмет надзора, а трошење јавног новца предмет потпуне контроле.

---

Државни уговор може бити поуздан извор отплате само у мери у којој је правно и економски наплатив. Политичка веза не може заменити ту проверу. Ако су банке новац давале рачунајући да ће власт непрекидно обезбеђивати нове послове, промена тог ослонца може открити ризик који ранија уредна отплата није показивала. Колики је тај ризик у Србији, јавни подаци још не омогућавају да се поуздано сабере. Управо зато кредитни досијеи, концентрација и извори отплате морају постати предмет надзора, а трошење јавног новца предмет потпуне контроле.

Сви коришћени извори и њихова улога

Датум провере: 9. новембар 2026. Бројеви у угластим заградама упућују на овај списак. Извори који преносе исти налаз нису третирани као независне потврде. Биланси из 2025. и мартовски државни дуг нису представљени као стање на дан писања. За табелу обавеза сабране су по две јавно приказане ставке, без сабирања различитих фирми у један „банкарски дуг”.

1. Редакцијски извор, без јавног линка: информације које је Дејан Петар Златановић доставио за истраживање — тврдње извора из финансијског сектора и информација шефа градилишта, које је финансирано из државних пројеката. Интерни банковни документи и писана одлука о смањењу буџета нису достављени. Идентитети се не објављују.
2. НБС: „Трендови у кредитној активности”, друго тромесечје 2026, стр. 8–10 — секторски подаци.
3. Удружење банака Србије: Кредитни извештај, октобар 2026 — стање и доцња правних лица; дефиниције показатеља.
4. Банца Интеса: „Биз линија” — лимит, производи и финансирање тендерских послова.
5. Банца Интеса: Факторинг за мали бизнис — постојећа и будућа потраживања, ситуације, авансни факторинг.
6. Банца Интеса: Документарни и гаранцијски послови — врсте гаранција.
7. ЦИНС: „База података: У чије руке иде новац за ЕXПО”, 22.6.2026 — методологија и идентификовани учесници.
8. ЦИНС: истраживање власника и веза фирми ангажованих на ЕКСПО-у — контекст учесника; не користи се као доказ кредита.
9. Миленијум тим: званични сајт и издвојени пројекти — сопствена потврда ангажовања на ЕКСПО-у и стадиону.
10. ЦомпанyWалл: МИЛЛЕННИУМ ТЕАМ ДОО БЕОГРАД, МБ 17511068 — појединачни финансијски преглед за 2025; секундарни извор који наводи АПР.
11. ЦомпанyWалл: СТАРТИНГ ДОО БЕОГРАД, МБ 20371480 — финансијски преглед за 2025.
12. ЦомпанyWалл: ГоТер Цонструцтион, МБ 20923202 — финансијски преглед за 2025.
13. ЦомпанyWалл: ПРОЦООПАЦ, МБ 21769355 — обавезе, капитал, губитак и власници.
14. Град Београд: јавна презентација урбанистичког пројекта хотела „Унион”, оглас од 22.3.2026 — инвеститор и локација.
15. Радар: „Давору Мацури држава плаћа три милиона евра за нелегалну градњу”, 9.4.2026 — медијски увид у подстицаје, транше и стање на градилишту. Износи су приписани овом извору; наслов није преузет као сопствени правни закључак о дозволама.
16. Форбес Србија: „И фирма Процоопац међу добитницима подстицаја за Еxпо хотеле”, 2025 — додатни ранији опис уговора и модела подстицаја за „Унион”.
17. Алта група: финансијски извештај за 2025, објављен на порталу НБС — власнички удели у „Прокоопаку” и Алта банци.
18. НБС: одузимање дозволе за рад Алта банци, 30.10.2026 — званична одлука и наведени разлози.
19. Народна скупштина: усвојени закон са уговором о кредиту Поштанске штедионице од 42 милијарде динара — држава као дужник, уговор од 25.6.2024.
20. Министарство финансија: Билтен јавних финансија 03/2026, штампана стр. 79–80 — три стања дуга на 31.3.2026; табела у хиљадама.
21. Време: „Уградња у Национални стадион у Сурчину: Шта се крије иза пробијених рокова и тајних уговора?”, 9.11.2026 — изјава Данијела Дашића.
22. Радар: „Банка Давора Мацуре дала кредит од 12 милиона евра…”, 29.10.2026 — медијски опис кредита „Логи плус”, заснован на катастарском упису; није кредит за „Унион”.
23. Банца Интеса: Појединачни финансијски извештаји и извештај о пословању за 2025 — показатељи ризика целе банке.
24. НБС: Анкета о кредитној активности, друго тромесечје 2026 — стандарди кредитирања.
25. НБС: одговор БИРН-у, 4.11.2026 — ликвидносна подршка, тајност контролних података и надлежност за проверу готовине.
26. НБС: заштићена права поверилаца и штедиша, 31.10.2026 — обавезе кредитних дужника остају.
27. Форбес Србија: реакција „Миленијум тима”, 14.4.2025 — ранији став компаније о обавезама и потраживањима.
28. Србин.инфо, Предраг Поповић: „Вучић задужио Србију за још 5,5 милијарди евра!”, 10.6.2024 — раније писање о јавном задуживању; његов збир није преузет као нови налаз о приватним кредитима.
29. Србин.инфо: „Вучић преко фирме Давора Мацуре купује Идеу, Роду и Меркатор”, 17.4.2026 — раније помињање „Униона” и подстицаја.
30. Србин.инфо: текст о објавама на мрежама, Алти и кредитима „Миленијум тиму”, 2.11.2026 — архивски контекст; непотврђени износи нису употребљени као чињенице.
31. Србин.инфо: „ЕПС, Телеком, ЕМС и Водовод имали рачуне у СНС Алта банци Давора Мацуре”, 3.11.2026 — раније писање о јавним компанијама и рачунима.
32. Србин.инфо: захтев за америчке санкције Митровићу, власницима „Миленијум тима” и Мацури, 23.10.2026 — захтев и објављене реакције, не доказ изречених санкција.

Аутор: Дејан Петар Златановић / Србин.инфо
Истраживачка анализа — пресек 9. новембра 2026.