Предраг Поповић је рекао да редакција магазина „Таблоид“ већ дуже истражује пројекат који је назвао „Тимочки рударски округ“, а у који би требало да буду укључени „Чукару Пеки“ и налазиште „Малка Голаја“. Према његовим речима, ново налазиште налази се око седам километара јужно од постојећег рудника, на подручју које се административно простире према Зајечару.

Поповић тврди да је циљ повезивање више рудника, нове топионице и пратеће инфраструктуре у јединствен производни систем. Тај комплекс би, како је навео, први пут значајније изашао из оквира досадашњег борског рударско-металуршког басена. На тај начин би кинеске компаније добиле дугорочну и стабилну производњу бакра, злата и других руда. Поповић је оценио да се тиме источна Србија постепено претвара у „кинеску рударску колонију“.

Јавно доступни подаци потврђују да се „Малка Голаја“ налази око седам километара југоисточно од „Чукару Пекија“ и да прелиминарне процене говоре о око 150 милиона тона минерализованог материјала. У њему се, према подацима које је објавила компанија, налази приближно 2,81 милион тона бакра и 92 тоне злата. ру Пеки ради без свих дозвола“

Поповић је подсетио да је производња у руднику „Чукару Пеки“ почела у октобру 2021. године и да је отварању присуствовао Александар Вучић. Од тада су, према његовим речима, из Србије извезене велике количине концентрата бакра, злата и других метала. Он тврди да рудник ради без свих неопходних студија и дозвола и да непотпуна документација није спречила кинеску компанију да настави производњу.

– Јавно је видљиво да се за различите погоне и фазе „Чукару Пекија“ и током 2025. и 2026. године воде одвојени поступци процене утицаја на животну средину. без свих дозвола. Немају све студије, нису добили сву потребну документацију, али им то не смета да најнормалније обављају своју делатност – тврди Поповић.

Постојање накнадних поступака за поједине погоне доказује само по себи да цео рудник ради на ивици законитости и да се велики број дозвола и студија прибавља посебно за сваку нову производну целину. Зато би надлежна министарства морала да објаве потпун списак дозвола које су издате, оних које се још разматрају и радова које је компанија до сада смела да изводи. Без таквог прегледа јавност не може да утврди где се завршавају истражни радови, а где почиње изградња или експлоатација. Управо ту нетранспарентност Поповић представља као доказ да кинеске компаније имају повлашћен положај. Он сматра да се закони Србије према њима не примењују на исти начин као према домаћим предузећима и грађанима.

Милијарда евра добити, а десетоструко мање држави

Поповић је као пример односа добити компаније и прихода државе навео пословне резултате „Србија Зиђин мајнинга“ за 2025. годину. Према његовим речима, компанија је пријавила чисту добит од око 1,1 милијарду евра, док је Србији на име рудне накнаде и пореза на добит уплатила око 97 милиона евра. Он је такав однос назвао „организованим пљачкашким системом“. Поповић сматра да Србија добија несразмерно мали део укупне вредности руда које се ископавају и продају повезаним компанијама у иностранству. Посебно је указао на чињеницу да је реч о необновљивом природном богатству, које после експлоатације не може бити надокнађено. Према његовој оцени, профит се износи из земље, док Србији остају еколошка штета, уништено земљиште и трошкови инфраструктуре.

Финансијски извештаји показују да је „Србија Зиђин мајнинг“ 2025. године остварио укупне приходе од око 224 милијарде динара и нето добит од 133,2 милијарде динара. Компанија је саопштила да је само обавезна накнада за експлоатацију минералних сировина износила 10,64 милијарде динара. Ти подаци углавном потврђују Поповићеву процену добити од приближно 1,1 милијарду евра.	Јавно објављени износ	Поповићева тачна оцена
Укупни приходи	224 милијарде динара	Огромна вредност извезене руде
Нето добит	133,2 милијарде динара	Око 1,1 милијарда евра
Накнада за експлоатацију руда	10,64 милијарде динара	Несразмерно мало у односу на добит
Порез на добит	Није посебно наведен у саопштењу	Укупан износ са рудном накнадом око 97 милиона евра
Коначна оцена	Компанија тврди да је измирила законске обавезе	„Организовани пљачкашки систем“

Нови комплекс од 126 квадратних километара

Поповић је навео да планирани рударско-металуршки комплекс обухвата око 126 квадратних километара на територији Бора и Зајечара. Према његовим речима, повезивањем „Чукару Пекија“ и „Малке Голаје“ настао би рударски мегакомплекс који би обухватио руднике, топионицу, далеководе, путеве, одлагалишта и водну инфраструктуру. Он је оценио да се ту не завршавају амбиције кинеских компанија и да се истраживања шире према Књажевцу, Сврљигу и Нишу. По његовој оцени, читав исток земље постепено се претвара у јединствен простор за истраживање и експлоатацију руда.

План за „Чукару Пеки“ и „Малку Голају“ заиста обухвата око 126 квадратних километара и предвиђа три главне целине: доње лежиште „Чукару Пекија“, нови рудник „Малка Голаја“ и нову топионицу на територији Бора. Развој комплекса планиран је до 2050. године, док је прва фаза предвиђена до 2035. године. ве то споје, направиће рударски мегакомплекс. Цео крај, читава источна Србија, постаће кинеска рударска колонија – изјавио је Поповић.

Нова топионица и стратешка процена утицаја

Поповић је рекао да студије које је компанија раније припремила нису могле да буду прихваћене као довољне за проширени комплекс. Према његовом објашњењу, „Малка Голаја“ не би била засебан рудник, већ део повезаног производног система са „Чукару Пекијем“ и будућом топионицом. Зато је потребна стратешка процена утицаја на животну средину која би обухватила заједничке последице свих рударских, металуршких и инфраструктурних објеката. Он тврди да би посматрање сваког погона одвојено умањило стварни приказ кумулативног загађења. Поповић је упозорио да нова топионица доноси додатну опасност по ваздух, земљиште и воду, без обзира на најаве о употреби најсавременије технологије. По његовој оцени, искуство Бора не даје основ за поверење у обећања компаније и државе.

Документација са раног јавног увида предвиђа изградњу нове топионице, пројектованог капацитета до 400.000 тона анодног и катодног бакра годишње. Планирани су и погони за производњу сумпорне киселине, системи за пречишћавање гасова, као и нова комунална и енергетска инфраструктура. У плану се наводи да би изградња новог комплекса омогућила постепено измештање постојећих топионичких постројења из градског језгра Бора, што би, према тврдњама инвеститора, требало да смањи загађење ваздуха у самом граду. Поповић, међутим, упозорава да измештање постројења не значи и смањење укупног загађења, већ да би проширење обима металуршке производње могло да пренесе и додатно повећа еколошко оптерећење на ширем подручју Бора и Зајечара.

Инспекција потврдила противзаконито крчење шуме

Најконкретнија потврда Поповићевих навода односи се на крчење шуме на подручју „Малке Голаје“. Он је рекао да су кинеске компаније већ почеле да крче шуме, мењају терен, праве вештачке акумулације и утичу на водотокове. Републичка шумарска и ловна инспекција је у јуну 2026. утврдила да је „Србија Зиђин мајнинг“ крчио шуму противно члану 9 Закона о шумама.

Инспекцијским надзором утврђено је да је дрвна маса уклоњена са површине од 11,49 хектара и да је гурана и затрпавана грађевинским машинама. Компанији је наложена хитна обустава коришћења шума док поступање не усклади са законом. Најављено је и подношење пријаве за привредни преступ против компаније и одговорног лица Основном јавном тужилаштву у Зајечару. аз инспекције не доказује све остале Поповићеве тврдње, али потврђује да је на локалитету већ дошло до конкретног кршења закона Србије.

Одлука Владе да покрене израду просторног плана донета је свега неколико дана после инспекцијске забране. Носилац израде плана је Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије, док средства за његову израду обезбеђује „Србија Зиђин мајнинг“. Предвиђена је израда стратешке процене утицаја на животну средину и студије заштите непокретних културних добара. и, далеководи и могуће расељавање становништва.

Поповић је изјавио да се Влада Србије обавезала да омогући измештање саобраћајница, далековода и друге инфраструктуре потребне за ширење рудника. Посебно је поменуо регионални пут између Бора и Зајечара, који би, према његовим речима, могао бити померен због развоја рударског комплекса. Он тврди да су планом већ обухваћена и будућа расељавања села на подручју Зајечара. Као образложење за пресељење користила би се немогућност да се мештанима обезбеде безбедни услови живота. Поповић сматра да се тиме одговорност за уништавање простора пребацује на наводну бригу о безбедности становништва. У стварности би, према његовој оцени, људи били уклоњени како не би ометали ширење рудника.

Званични плански материјал заиста предвиђа зоне непосредног и посредног утицаја, надзор слегања земљишта и могуће решавање имовинско-правних односа, укључујући пресељење становништва.

Питање	Шта је јавно потврђено	Шта тврди Предраг Поповић
Површина комплекса	Око 126 квадратних километара	Почетак много ширег рударског заузимања истока Србије
Нови рудник	План обухвата „Малку Голају“	Кинези су већ добили налазиште
Нова топионица	Предвиђена планским материјалом	Донеће још веће загађење
Пресељење становништва	Могуће ако се не могу обезбедити безбедни услови	Два села ће морати да буду расељена
Пут Бор–Зајечар	Могуће превентивно измештање због слегања	Држава ће финансирати инфраструктуру за рудник
Крчење шуме	Инспекција потврдила незаконито крчење 11,49 хектара	Компанија ради мимо закона јер има заштиту власти
Отварање рудника	Коначна одлука још није донета	Пројекат се већ спроводи на терену

„Добровољно“ одлазе јер су им бунари пресушили

Поповић је рекао да процес расељавања на подручју Бора траје већ годинама и да су поједина села око „Чукару Пекија“ већ делимично испражњена. Према његовим речима, људи формално добровољно продају имања компанији, али то чине зато што су услови за живот постали неиздрживи. Он тврди да су промене подземних водотокова довеле до пресушивања бунара и несташице воде за људе и стоку. Због минирања и детонација, како наводи, пуцају зидови и оштећују се куће мештана који не желе да продају имовину. Екосистем је, према његовој оцени, већ толико нарушен да се бројне породице више не могу бавити сточарством или пољопривредом. Људи зато прихватају понуђени новац и напуштају простор на којем су живели генерацијама.

– Расељавају се наводно добровољно, али су принуђени. Бунари су пресушили, не могу да држе стоку и не могу нормално да живе. Ко не прода имање, томе кућа страда од детонација – тврди Поповић.

Поповић сматра и да је и визуелни изглед околине довољан да покаже размере девастације. Према његовим речима, источна Србија већ данас изгледа онако како се грађани западне Србије плаше да би могла изгледати под великим рударским пројектима.

Опасност од новог загађења и болести

Поповић је упозорио да су постојеће последице само блажи облик онога што би могло да уследи после изградње нове топионице. Он је оценио да обећања о најсавременијој технологији нису довољна, јер су и досадашњи рударски и металуршки погони представљани као безбедни. Као пример навео је Бор, за који тврди да има изузетно висок проценат људи оболелих од плућних и других болести повезаних са загађеним ваздухом.

Поповић: На истоку Србија већ нестаје

Поповић је најавио да ће магазин „Таблоид“ објавити опширније истраживање са плановима, документима и подацима о ширењу рударског комплекса. Гледаоцима је препоручио да прате и локалне изворе, посебно портал „Тимочка капија“, који извештава о последицама рударења у том делу земље. Он је оценио да је источна Србија дуго занемаривана у јавности, иако су велики делови простора већ преобликовани рударским радовима. Док се највећа пажња посвећује могућој експлоатацији литијума и других руда у западној Србији, на истоку земље слични процеси, према његовим речима, већ увелико трају.

Поповић сматра да је власт Александра Вучића кинеским компанијама омогућила да добијају природна богатства и мењају читав простор без делотворне контроле јавности. Његова завршна порука била је да се размере промене најбоље виде на снимцима уништених шума, ископаних брда и напуштених имања.

– На истоку је то већ у току. Србија нестаје. Довољно је погледати снимке и видети како изгледа девастиран простор – закључио је Предраг Поповић.

Извор: Србин.инфо