Прочитај ми чланакИзбори у Кули били су један празник демократије! Ако живите у земљи коју води вођа навијача у покушају. А живите.
Улазимо лагано у Кулу. Војводина и киша. Има ли шта горе? О да. Војводина, киша и наши локални избори. Овом општином владали су некада индустријски гиганти и њихови директори. На то канабе се седало када би те мука потерала, а председници општина и скупштина, долазили су као некакви секретари. Данас, више нису ни то. Војводином, по подели Србије у породици Вучић, кажу, влада, млађи брат. Он нам ваљда дође као неки кнез, да не кажемо војвода. Јосиф Рајачић „са Алибабе“. Како год, поприлично је невидљив и само чујемо да је „ту“, као у недељу у Кули.
На билбордима је, дакако, апсолутни млађи брат. Тек на сваком петом, појављују се и локални прваци из општине, велможе без блага. Ту су банери и постери, уопште све је облепљено бојама СНС-а и главама председника. Одлучујемо да прво продужимо за Црвенку.
У ауту добијамо информацију која би одмах срушила тек осванули изборни дан у овој општини. Да живимо у држави, а не по њеним остацима. ОИК је у последња три дана запримио 139 захтева за гласање од куће. А онда, то јутро, секретар и председник ОИК (не морамо сад напомињати да су из СНС-а, али нек остане за историју) пријавили су још 1.200 гласача од куће, без икакве евиденције и документа. Идемо!
Овде је згодно подсетити да је СНС коалиција у Кули „победила“ са 11.796 гласова. Студентска листа изгубила је са разликом од 469 гласова, што је скоро број неважећих листића – 427, тако да је разлика између две листе заправо 1,8 одсто. Остале три листе овако су следоване: лажна студентска листа добила је 144 гласа, лажни Русини 65 гласова и лажни либерали 74.
Јата црних аута у Црвенки
У Црвенки већ од седам ујутро влада рапсодија гласачке машинерије. Јер ово нису избори, ово је терање гласање. Јата црних Суперб Шкода смењивала су се испред гласачких места, доводећи видно осиромашене грађане ове земље који се у таквим колима провозају само кад морају на гласање.
Град је пун људи са беџевима „Ћ“ који „бауљају“ по центру Црвенке, али нису велико изненађење. Изборна машинерија је огољена и ради у такту. Закључили смо да све иде по плану. СНС своје купљене и уцењене гласове нагура до подне, да председник око 13 часова зна чиме располаже.
Но, СНС је закупио и све кафане у центру. У свима џеџе носачи беџева и столовима се не може прићи. Срећемо, на срећу, кога другог него Радивоја Јововића, озбиљног политичког теренца. Он је из Црвенке, па ми новинари имамо само једно питање.
„Где можемо попити кафу?“. Већ смо мокри.
Открива нам једну једину, чији се газда одупро понуди. Унутра, све у дрвету и инвентар из деведесетих. Круг тако затварамо одмах на почетку.
Неколико сркова и ето поруке – грађани затворили СНС активисте који купују гласове! Трчимо до тог места. Напредњаци затарабљени у неке нуспросторије. Неће напоље. Виђени су са дуплим списковима како деле паре. Долази полиција, стаје испред. На питање, зашто не поступају и не уђу унутра одговарају да „чекају наређење“.
Слично гледамо и у Сивцу. Напредњаци затворени у кафанском штабу, испред полиција која их чува и грађани са истим питањем „зашто не уђу унутра и спрече куповину гасова“. Додуше, ту је полицајац ушао и изашао. На трећем месту већ полиција улази и излази али са људима који су пријављени да купују гласове и одводе их са тог места даље од грађана. Заправо, помаже им да побегну. Ок, полиција отворено асистира, ради то по налогу и спуштених глава. Нови ниво.
Трчање по Кули – од кафане до кафане и назад
У Кули је епицентар свега. Напредњаци у буљуцима са беџевима ходају по граду. Први у реду носи белу фасциклу, која би требало да представља дупли списак и да буде мамац за грађане и посматраче. Свима је већ јасно зашто су ту и нико их не констатује. Они шетају около са тим фасциклама и са упитницима изнад глава.
На пријаве изборних неправилности нико не реагује. На примере отворене куповине гласова, дуплих бирачких спискова и илегалних штабова или се „чека наређење“ или „тужилац“. Ово су мале средине, лако се примећују миграције бирача. Појављују се људи који не знају где је лево. Чујемо да гласачи шетају по Руском Крстуру, не знају да нађу основну школу, локално становништво по навици (овде живе Русини), причају са њима на свом матерњем језику, ови блеје.
Грађани се скупљају испред закупљених кафана у Кули, нека од њих су били лажна, неки и прави штабови. Али полиција је ту, штити улаз у сваки па се не може прићи. У околини Куле закупљена је кудељара, тамо је тврди се, главни штаб. Има их на стотине. Активисти и студенти одлазе да виде. На путу је, сад већ погађате – полиција, љубазно их моле да се врате назад, како су им објаснили, „због своје безбедности“.
У Кули је и све што је на државним парама. Ту су градоначелници Зрењанина, Новог Сада и других градова. Међу активистима СНС срећемо позната лица која раде по управама, предузећима и инспекцијама у Новом Саду. „Ено је наша начелница за инспекцијске послове“, викнуо је неко од Новосађана из масе, као да је препознао члана фамилије.
Кад су се СНС гласачи испуцали, око 13 часова шетачи са беџевима се повлаче са улица. Долазе мотораши и батинаши. Први се возају моторима у колони по центру Куле, већином су без регистрација и са кацигама које вриште колико нису њихове, некима стоје онако на вр‘ главе, изгледају као Атомски мрав после јаче журке.
Други нападају студенте код стадиона. Двоје студената завршава разбијених глава. Шангле, палице и секире. Да, секире! Грађани трче ка стадиону. Део полиције је био ту, али онако, без панике, док нису дошли Куљани. Стижемо и чујемо како нападачи бацају штангле које одзвањају од бетон и беже у просторије стадиона. Сад долази више полиције. Да отера грађане, јасно. Формирају кордон испред просторија где се крију батинаши. Наравно, ником не пада на памет да уђе унутра и похапси их. Што би 20 људи са штанглама и секирама који разбијају људима главе били у затвору? Па то је вајда то уобичајени изборни дан у Србији. Полиција сада асистира и у насиљу. Нови ниво. Неке од њих је ипак срамота. Види им се по лицу. Ово није за утеху, чисто као констатација.
Ноћ је пала – батинаши на изборним местима
Након свих непојављивања по пријавама грађана на отворене крађе избора, полиција и тужилац се појављују у кући у Кули где је посматрачка мисија „Будни до краја“ коју организују новосадски зборови. Тужилац има налог за претрес куће јер сумња на куповину гласова (гласан смех, али гласом Урсуле из Мале сирене).
Из мисије им складно реплицирају да ће морати сачекати адвоката из Новог Сада. На питање полиције „кад стиже“ одговарају – „за два сата“. После пола сата једна од полицајки цупка у месту, мало је већ промрзла, шапће колеги: „Ајмо, овде нема ништа“. Колега телефонира, али очигледно добија наређење да мора да остане. Љут је. Новосађани довлаче звучник и пуштају им „Мама воли бебу“. Пада ноћ и новинари већ лете ка средњој школи где су се појавили напредњаци.
Јес, њих скоро стотину. Само су дошли до изборног места. Нико не зна зашто. Ова формација је без палица. Имају само беџеве. Дотрчавају полиција и грађани. Највећи, ћелави, координира и режира. Каже да ће они да „слушају полицију“ и да ће да се склоне, али и даље без одговора зашто су уопште дошли. Сад већ интервентна јединица, под пуном опремом за разбијање демонстрација, прави дупли кордон испред школе, са својеврсним левком. Кроз њега би ваљда требало да пролазе они који хоће још да гласају. Крешендо се догађа у тренутку када излази неко из изборне комисије, долази до интервентног левка и креће да виче: „Има ли неко за гласање?“. Напредњаци ћуте у мраку, грађани се смеју. Сад се већ и ми који смо по природи посла свашта видели, питамо, да ли ово негде постоји?
За то време друга формација напредњака трчи до изборних места поред гробља. Ово је полунаоружана група. Неки имају палице, неки не. Биралишта су већ затворена. Чујемо да је 200 батинаша дошло и до једног изборног места у Црвенки. Маскирани, са аутима и без таблица. Блокирали су изборно место. Људи који су унутра су уплашени.
На улици је сад већ Жандармерија која је блокирала све. Мостове и простор у центру Куле. Око просторија где је студентка листа формирали су прстен. Интервента је блокирала прилазе Црвенки и пола Бачке. Тако ваљда изгледају избори у једној демократској и слободној земљи. Грађани не могу једни другима у помоћ. Председник је обнародовао победу.
„Ајде!“
Резултати избора заиста нису битни. Једино што се може и треба понављати је да су избори покрадени.
Председника може да брине неколико ствари. Прва је да су грађани и у овим уништеним политичким и друштвеним односима нашли начин да се организују. Заиста су у Кули летели на све стране. Друга је, да се не боје. И да су љути. Пред њих је у недељу бачено све сем војске: батинаши, полиција, интерветна и Жандармерија. Нити у једном тренутку нико устукнуо није. Трећа је, да га је реално победила листа анонимних људи коју координише неколико омладинаца из Куле. Грађани очигледно гласају са искључивом жељом да то буде против њега.
Са друге стране, народ може да брине крајња намера режима. Да су, примера, отишли и инсистирали да виде шта се све дешава у неформалним СНС штабовима ван Куле, избио би озбиљан сукоб. Вероватно је постојала и најозбиљнија формација батинаша коју на срећу у недељу нисмо видели. Као и чињеница да су тужилаштво, полиција, те разна друга тела која треба да су им на услузи, да штите демократију и слободу избора, заробљена.
Колико је наших пара спискано на ову недељну представу у Кули можда некада и сазнамо. До тада, искористићу прилику да упутим апел како лифт у Дечјој болници у Новом Саду не ради ето већ недељама. А ортопедија је на спрату.
