Прочитај ми чланакРусија покушава да понуди Вашингтону излаз из иранске кризе пре него што ситуација поново склизне у велику војну ескалацију, а сигнал из Москве постаје све директнији: време за одлуку истиче и Трамп мора брзо да бира између новог сукоба или дипломатског договора који би му омогућио политички опоравак.
Како пише Кирил Стрељников за РИА Новости, део конзервативних кругова на Колективном Западу веровао је да ће током другог мандата Доналда Трампа такозвана дубока држава изгубити утицај или макар бити озбиљно ослабљена.
Међутим, последњи догађаји показали су потпуно другачију слику. Аутор тврди да су противници америчког председника успели да га увуку у иранску замку преко израелског премијера Бењамина Нетањахуа, који је наводно уверавао Трампа да је иранска опозиција спремна за завршни удар и да јој недостаје само спољашња војна подршка.
Таква политика већ је оставила озбиљне последице по Трампов рејтинг у САД. Амерички медији блиски демократама отворено су напали његову иранску стратегију, називајући је скупом, опасном и непотребном.
Истовремено, у тексту се подсећа да су претходне америчке администрације водиле далеко више војних операција, али да се сада управо Трамп налази под снажним политичким притиском.
У међувремену, Трамп је покушао да промени правац и пребаци фокус на дипломатију. Контакти са Ираном, према наводима из чланка, не престају, док је током сусрета са кинеским лидером Си Ђинпингом такође разговарано о иранском питању.
Међутим, аутор оцењује да се сваки покушај смиривања ситуације систематски подрива изнутра — и кроз “јастребове” у америчкој администрацији и кроз медијску кампању.
Посебно се издваја текст листа Тхе Неw Yорк Тимес у којем се, позивајући се на анонимне изворе са Блиског истока, говори о могућности нове велике америчке операције против Ирана.
Наводи се да САД и Израел наводно интензивно припремају наставак напада који би био много шири од свега виђеног пре привременог прекида ватре. Додатну забринутост изазвале су и изјаве израелског министра одбране Каца о могућем наставку рата против Ирана.
У исто време, лист Тхе Хилл објавио је податке према којима велики број Американаца повезује пад животног стандарда са Трамповом политиком према Ирану.
Аутор чланка сматра да се тиме Трамп додатно гура ка новој ескалацији како би био политички ослабљен уколико не покаже одлучност или додатно урушен уколико конфликт измакне контроли.
Према овој анализи, Трамп је веровао да се кључ решења иранске кризе налази у Кини, али да резултати разговора са Пекингом нису донели очекивани помак.
Москва зато сада покушава да се представи као главни канал за излаз из кризе, уз подсећање на раније договоре постигнуте у Анкориџу између руских и америчких представника.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров, говорећи после министарског састанка БРИКС-а у Њу Делхију, изнео је неколико важних порука.
Према његовим речима, на Аљасци су постигнути основни принципи за решавање украјинског питања и ти договори би требало да буду потврђени што пре.
Лавров је такође оценио да покушаји САД да преко Кине утичу на Иран по питању Ормуског мореуза представљају “једноставну комбинацију” која не може дати резултате без улоге Русије.
Посебно је наглашено да су односи Москве и Пекинга данас чвршћи од класичних војно-политичких савеза и да управо та сарадња има кључну стабилизујућу улогу у светској економији и геополитици.
У чланку се јасно поручује да Вашингтон не може постићи озбиљан договор са једном страном иза леђа друге, јер Русија и Кина наступају координисано.
Москва сада, према овој анализи, Трампу практично нуди политички излаз: испуњавање обавеза из Анкориџа у замену за помоћ Русије у затварању иранског питања, укључујући и потенцијално преузимање иранског нуклеарног материјала.
Уз то се помињу и могући велики економски пројекти између САД и Русије, као и могућност да се Трамп у америчку унутрашњу политику врати са имиџом лидера који је избегао велики међународни сукоб.
Цела порука чланка своди се на једну ствар: Москва сматра да сада постоји кратко време за велики дипломатски договор и да бољих услова за Вашингтон можда више неће бити.
