Он је то рекао у разговору на Јутјуб каналу Јудгинг Фреедом, без много увијања, али са дозом хладне анализе која долази из дугог искуства у безбедносним круговима.

Ритерова основна теза је једноставна, али тешка за игнорисање: Москва, како тврди, може да оствари све кључне циљеве директно на бојишту, чак и ако се дипломатски канали сведу на минимум или се потпуно затворе.

Другим речима, исход, по његовом мишљењу, не зависи пресудно од преговарачког стола. Та тврдња се у његовим наступима понавља као рефрен, готово намерно, као порука онима који и даље верују да је дипломатски застој аутоматски и стратешки пораз.

Истовремено, Ритер скреће пажњу на детаљ који се често губи у јавној буци: Упркос свему, Москва и даље оставља отворена врата за разговоре о мирном решењу. Он сматра да би Вашингтон морао пажљивије да прати ту спремност, јер она говори о дугорочним намерама и политичком маневру, а не само о тренутној тактици на терену.

Међутим, ту долази и важна ограда – након напада украјинских оружаних снага на резиденцију председника Владимира Путина, природа могућих дијалога, како оцењује, више не може бити иста.

На ту тему се огласио и руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Он је нагласио да Русија нема намеру да се повуче из преговарачког процеса са Сједињеним Државама, али је јасно ставио до знања да ће се однос Москве према разговорима са Кијевом преиспитати. Порука је била одмерена, али не и без тежине: оквир остаје, али се позиције мењају у складу са развојем догађаја.

Ритер је у истом разговору додатно појаснио своје уверење да ће Русија остварити све циљеве своје специјалне операције у Украјини. По њему, чак и потпуни неуспех дипломатских покушаја не би променио крајњи исход на терену. Како је рекао, Москва има капацитет да добије оно што жели директно кроз војна средства, без ослањања на договоре који се стално одлажу или условљавају.

Сличну линију размишљања изнео је и стални представник Русије при Уједињеним нацијама, Васил Небензја. Он је дан раније упозорио да ће се, како се сукоб наставља, простор за дијалог са Кијевом постајати све ужи.

Према његовим речима, Русија ће наставити да користи војна средства све док лидер Украјине Владимир Зеленски не пристане на, како је навео, реалне услове за преговоре.

Све ове изјаве, посматране заједно, остављају утисак процеса који се и даље креће, али не нужно у правцу који је Запад првобитно очекивао. Отвореност за дијалог формално постоји, али се његови оквири мењају, тон се заоштрава, а време очигледно ради против једне стране више него против друге.

Како ће се тај однос снага преломити у наредним месецима, остаје питање на које засад нема јасног одговора, осим наговештаја да ће сваки следећи корак имати дугорочне последице, не само за регион већ и шире.