Pročitaj mi članak

Ko će ove zime plaćati najskuplje grejanje, a ko će najbolje proći

0

Svakog marta, tek što očisti peć, Boško Radenković iz okoline Kraljeva započinje istu računicu – koliko će mu drva biti potrebno za narednu godinu i kako će ih platiti.

И поред математичких акробација, овај 76-годишњи пензионер дође на исто: без десет метара не може да прође, а плаћање мора у две туре – једна почетком, друга крајем лета.

То је ове године значило 82.000 динара за исечена и исцепана дрва, уз помоћ са стране.

„Огромна ставка, али немам избора“, говори Раденковић, чија је пензија неколико хиљада динара испод просечне од око 50.000.

Скоро половина домаћинстава у Србији се греје на дрва, и иако трошак није занемарив, пред ову зиму су добро прошли, јер није било значајног повећања цена ове врсте огрева.

За разлику од њих, они који имају парно или грејање на струју осетиће од 1. октобра нови ударац по џепу.

Цена струје повећана је за 6,6 одсто, док је граница за црвену зону, у којој је киловат скупљи, спуштена на 1.200 киловат сати месечне потрошње.

То значи да људима који се ослањају на ТА пећ или климу током зиме рачуни могу да скоче и више од 30 одсто, рекао је стручњак за енергетику Жељко Марковић за Инсајдер.

Из државне Агенције за енергетику кажу да се повећање од 6,6 одсто односи на просечног потрошача који троши 350 киловат сати.

Колики ће бити рачун за свакога појединачно, Агенција не одређује.

„То је индивидуално и зависи од више фактора.

„Због померања црвене зоне на 1.200 киловат сати, повећање ће бити веће за оне који буду више трошили“, каже Дејана Стефановић Костић, чланица Савета Агенције, за ББЦ на српском.

Сва ова поскупљења значе и вероватна поскупљења свих осталих ствари и потрепштина по домино ефекту.

Америчке санкције НИС-у: Када и да ли ће ступити на снагу
Одложене промене у очитавању струје у Србији
Како раде паметна бројила и утичу ли на рачуне за струју
Веру Вукушић из Београда, која користи ТА пећ током зиме, овај раст брине колико и сви остали скокови цена.

„Све поскупљује, па и струја, а пензија остаје иста“, говори.

Представници власти најавили су повећање пензија од 12,2 одсто од децембра, и Вера ће од јануара добијати износ који ће прелазити просек.

„За рачуне морају да се нађу паре.

„Ја ћу се некако снаћи, али шта да раде људи са мањим пензијама“, каже.

Државне мере за помоћ најугроженијима подразумевају да пензионери са примањима од 27.711 динара остварују попуст на рачуне од 1.000 динара, док за енергетски угрожене купце померање границе црвене зоне скоро да не важи, рекао је Жељко Ненадић из Електропривреде Србије (ЕПС) за Радио-телевизију Србије (РТС).

Поред струје, у појединим градовима порашће цена и парног грејања.

Од 60 топлана, 28 их је предало захтев за промену цене, а за седам је тај захтев и одобрен, каже Дејан Стојановић, директор Удружења топлана Србије.

Нису сви тражили повећање. Тамо где јесте затражено, тај раст није већи од десет одсто, објашњава.

Грејање на дрва – најповољније

За кубик дрва у септембру 2025. било је потребно издвојити између 6.500 и 9.000 динара у зависности од региона, подаци су Агенција за енергетику.

Дрва су била најјефтинија на југу Србије, а најскупља у Београду и Новом Саду, каже Бранко Главоњић, професор Шумарског факултета у Београду.

У Новом Саду за метар се тражи од 9.500 до 10.500 динара, даје пример.

Разлику у цени условљавала пошумљеност региона и трошкови транспорта, због чега је у Војводини, где се дрва допремају са југа земље, овај тип огрева најскупљи, објашњава.

И куповна моћ становника игра улогу, додаје.

Иако су цене остале мање-више исте у поређењу са претходном сезоном, трошкови огрева расту за Бошка Раденковића из године у годину.

Он не може више сам да организује превоз, сечење и цепање дрва због чега је метар буковине спремне за огрев ове године плаћао 8.200 уместо 7.000 динара, колико је неисечено дрво.

„Док сам могао сам све да радим, мање је коштало.

„Сад једва да могу да нацепам дрва за једну ватру“, објашњава.

Агенција за енергетику процењује да је за загревање површине од 60 квадрата потребно од око осам до десет кубика дрва, док Раденковић отприлике за исту површину потроши понекад и више.

„Заменио сам прозоре, али је кућа прављена 1970-их и далеко је добре изолације“, објашњава.

Професор Главоњић каже да је ове године потражња за дрвима нешто већа јер су током претходне зиме, која је била хладнија, претходне залихе потрошене.

То, међутим, није условило већи раст цена, уз изузетак мањег броја стоваришта где су у другој половини септембра цене скочиле од 300 до 1.000 динара.

„Наша препорука је да се дрво набавља крајем грејне сезоне за наредну зиму, јер је тада најјефтиније.

„Уз то, дрвету треба четири-пет месеци да би достигло оптималну влагу испод 30 одсто и да тако просушено емитује значајно мање количине загађујућих материја“, указује.

Јавно предузеће Србијашуме раније је смањило цену огревног дрвета за људе са најмањим приходима, али и за пензионере и војне инвалиде.

Док је за социјално угрожене категорије становништва цена 2.900 динара по кубном метру, за остале је смањена на 4.478 динара, а бесплатних осам кубика обезбеђено је за 1.000 домаћинстава.

Иако је ово цена без превоза до куће и сечења, професор Главоњић оцењује да се ради о доброј мери, јер и када се урачунају остали трошкови, огрев на крају мање кошта.

Грејање на струју – најскупље

Док је грејање на дрва најповољније, грејање на струју је најскупље, показују подаци Агенције за енергетику.

Да би се загрејао стан од 60 квадрата коришћењем ТА пећи, потребно је издвојити између 102.000 и 140.000 динара у зависности од тога да ли се пећ пуни само ноћу или и током дана, пише у анализи АЕРС-а.

Ова рачуница изведена је на основу септембарске цене струје, а повећање од октобра може битно да је промени.

„Прошле зиме, најхладнији месец је био јануар када је око седам одсто домаћинстава улазило у црвену зону.

„Ако би и ове године били слични услови, можемо очекивати сличан проценат. Ако буде хладније, то ће вероватно бити већи број“, објаснио је енергетски стручњак Жељко Марковић за Инсајдер.

„За те купце, повећање неће износити 6,6 одсто, већ и онолико колико буду трошили, а то може да буде и више од 30 одсто“, рекао је.

Најскупљи рачун за струју који је прошле године платила Вера Вукушић био је око 8.000 динара у јануару.

Иако верује да ће ући у црвену зону, она не види како би могла да уштеди.

„Од када имам пећ, пуним је само ноћу, а грејалицу и климу повремено употребим да догрејем спаваћу собу када је баш хладно.

„Један део куће уопште не загревам осим ако немам госте“, говори.

Према подацима Републичког завода за статистику, око 350.000 домаћинстава у Србији се греје на струју.

Иако се значајан број домаћинстава ослања на ТА пећи, климе и грејалице, Жељко Марковић сматра да је октобарско поскупљење „оправдано“.

Овај раст цене везан је за трошкове преноса и дистрибуције.

Последњих неколико година ти трошкови нису уопште мењани, због чега је ЕПС имао губитке, и до 60 милиона, на крају 2024. године, рекао је Марковић за Инсајдер.

За поједине, међутим, рачуни за струју су били превисоки и без последњег поскупљења.

У Србији има око 80.000 енергетски угрожених купаца који због малих прихода имају право на олакшице.

Говорећи за РТС, Жељко Ненадић из ЕПС-а објаснио је да ће они имати право и на додатне попусте.

Пре две године, када су пензионерима са најмањим примањима одобравани попусти, било је нешто више од 100.000 таквих купаца, рекао је Ненадић.

Сада тај број буде можда и већи, додао је.

Према Марковићевим проценама, и до пола милиона домаћинстава је у „ризику од енергетског сиромаштва“.

Ко има право на попуст?

Од октобра, пензионери с најнижим примањима од 27.711 динара остварују право на попуст од 1.000 динара на рачуну, рекао је Жељко Ненадић из ЕПС-а за РТС.

„То право пензионери и иначе остварују по аутоматизму.

„Категорије купаца, цивилни и војни инвалиди и борци то право на 1.000 динара такође остварују, с тим што они морају да се обрате јединицама локалне самоуправе и да поднесу захтеве“, рекао је Ненадић, помоћник извршног директора за снабдевање ЕПС-а.

Каже и да за угрожену категорију „скоро да неће важити“ померање границе црвене зоне са 1.600 на 1.200 киловат сати.

Ко су енергетски сиромашни становници Србије
Какве ће ефекте на зараде у Србији имати раст минималца
Шта потрошачима у Србији доноси нацрт новог закона о њиховим правима
Централно грејање
Звук воде у радијаторима крајем септембра и топлотне пробе најавили су почетак грејне сезоне од 15. октобра, али и веће рачуне.

Повећања се разликују од града до града, а према извештајима медија за сада се зна да ће веће рачуне поред Београђана плаћати и становници Краљева и Крушевца.

У главном граду, за стан од 60 квадрата цена ће скочити за око 600 динара.

У Краљеву би грејање требало да поскупи за 11 одсто, што значи да ће са садашњих 110 динара по метру квадратном цена бити 122 динара.

За стан од 60 квадрата поскупљење је око 700 динара, објавио је РТС.

Разлике у цени грејања условљене су различитим системима које топлане користе, објашњава Дејан Стојановић.

„Неки системи користе микс енергената, неки користе само гас.

„Системи су и различите старости и техничко технолошког нивоа“, говори.

Последње повећање је рационално имајући у виду ранији скок цене природног гаса, додао је.

„Од септембра 2024. до фебруара 2025, цена гаса је порасла за 30,44 одсто.

„Потом је почела да пада, па се нама поставља питање: ‘Зашто поскупљује грејање сада?’.

„Међутим, трошкови су се мењали, а промена цене није благовремено одобравана у претходном периоду“, говори.

Цене грејања одобравају локалне самоуправе на основу захтева топлана.

„За топлане су цене енергената и електричне енергије тржишне.

„С друге стране, цене услуга које испостављамо на рачунима су регулисане и сагласност на њих дају надлежни органи“, указује.

Није могао да каже да ли ће рачуни за грејање поново порасти до краја зиме.

Прописи такву могућност допуштају у случају раста цене енергената, додао је.