У краткој изјави за нови канал Медијске куће Србин.инфо, Дамњан Кнежевић је, одговарајући на питање Дејана Петра Златановића, направио паралелу између 7. јула 2020. године и садашњег таласа отпора режиму Александра Вучића. Према његовој оцени, тадашњи протести против ковид-затварања нису били само спонтана реакција на једну меру власти, већ први озбиљан ударац ширем систему контроле становништва. Кнежевић тврди да је народ Србије тада, пре већег дела Европе, показао пркос према наметнутој политици затварања. Он је оценио да је Србија, као мала земља са великим народом, у том тренутку „лупила шамар“ глобалистичкој агенди. Управо због тога, како каже, режим је већ тада препознао ко су људи и групе које могу да покрену улицу.

„Први смо у Европи лупили шамар тој агенди“

Кнежевић је подсетио да су протести почели 7. јула 2020. године, после најаве нових ограничења и могућег поновног затварања грађана због пандемије. Према његовим речима, народ је био пун беса због начина на који је режим Александра Вучића управљала страхом, слободом кретања и животом грађана. Он сматра да се у том тренутку догодио прелом: људи су изашли на улицу не само због једне мере, већ због осећаја да власт више нема право да их затвара и понижава.

Кнежевић је оценио да су протести били прва конкретна и брза победа над режимом од времена када је СНС почео, како је рекао, да спроводи противнародну и антинационалну политику. Посебно је нагласио да власт тада није очекивала такву снагу отпора. По његовој оцени, баш то што је режим потценио народ омогућило је да се добије прва велика улична битка.

— Сматрам да смо ми први у Европи лупили шамар тој глобалистичкој агенди 7. јула — рекао је Кнежевић.

Кнежевић је, међутим, додао да је после тих догађаја уследила жестока реакција Александра Вучића и државног апарата. Подсетио је да су тадашњи представници полиције, према његовим речима, означили њега и Срђана Нога као једне од главних проблема за режим. Навео је да је он био ухапшен, као и да је велики број момака из „Народних патрола“ био приведен. Према његовим речима, спровођени су претреси кућа, а људи који су били део тог покрета пролазили су кроз различите облике притисака.

Кнежевић тврди да је од 7. јула 2020. почео један модел институционалног прогона, који се касније преносио и на друге противнике власти. Он сматра да су управо тадашњи поступци били „пилот-пројекти“ за касније притиске током студентских и других протеста.

Догађај	Кнежевићева оцена	Последица коју наводи
7. јул 2020.	Први велики отпор ковид-затварању и глобалистичкој агенди	Вучићев режим је, по њему, први пут брзо поражен на улици
Хапшења и привођења	Држава је означила појединце и групе као опасност	Почетак дуготрајних притисака на „Народне патроле“
Протести против Рио Тинта	Наставак таласа уличног отпора	Ширење бунта са ковид-мера на питање земље и рударења
Данашњи студентски бунт	Нови облик истог отпора	Генерација која је одрастала уз претходне протесте сада носи покрет

Од ковид-затварања до студентских протеста

Према Кнежевићу, најважнија паралела између 2020. године и данашње борбе против власти јесте у томе што се и тада и сада види исти отпор према систему који грађане посматра као поданике, а не као слободне људе. Он сматра да је режим Александра Вучића тада злоупотребио пандемију да би испитивао границе трпљења народа, док данас, по његовој оцени, користи друге механизме притиска, полиције, тужилаштва и судова. Кнежевић је навео више примера људи који су, према његовом виђењу, били изложени несразмерно оштрим мерама, док су појединци блиски систему пролазили другачије.

Тако је поменуо себе, Дејана Бобаћика, Игора Танкосића, али и случајеве Веселина Милића и Милана Радоичића, постављајући питање мерила правосуђа. Његова порука је да борба против режима није почела данас, већ да има свој непрекинути ток.

Он је подсетио да су „Народне патроле“ од 2020. до краја 2023. године, како је рекао, носиле велики део уличних кампања и протеста. У тај низ је уврстио и протесте против Рио Тинта, за које је нагласио да би, по његовом мишљењу, требало да буду усмерени против сваког вида рударења у Србији док траје ова власт и овакав систем.

Кнежевић сматра да се управо кроз те борбе формирала генерација која данас има важну улогу у студентском покрету. Према његовој оцени, многи данашњи студенти и млади активисти одрастали су уз протесте, уличне кампање и сукоб са режимом који је почео 7. јула 2020. године. Зато верује да је тадашња варница остала жива. Данашњи покрет, како каже, није тако брз и жесток као јулски протести, али може да буде пресудан у коначном исходу.

— Многи од момака и девојака који су данас битни у студентском покрету одрастали су уз те протесте и уз тај талас — оценио је Кнежевић.

„Битка је добијена, али рат није завршен“

У завршном делу изјаве Кнежевић је направио разлику између битке и рата. За протесте 7. јула 2020. године каже да су били озбиљна добијена битка, али не и крајња победа над режимом. Према његовој оцени, тада је народ показао да може да изненади власт, да је принуди на повлачење и да прекине један политички план.

Ипак, власт је после тога научила лекцију, па је почела темељније да прати, кажњава и притиска људе и групе које могу да покрену отпор. Кнежевић сматра да су „Народне патроле“ због тога претрпеле притиске које, како тврди, није доживела ниједна друга група у Србији. Истовремено је подсетио да су на удару били и појединачни новинари, медији и јавне личности које су се супротстављале власти.

Он је закључио да се данас осећа последица свега што је почело 2020. године. По његовим речима, студентски протести и шире незадовољство нису настали у празном простору, већ на темељу ранијих борби, страдања, притисака и уличних искустава. Кнежевић верује да је варница упаљена 7. јула и да она и даље може да доведе до краја режима Александра Вучића.

Иако данашњи талас није исти као онај из 2020, он у њему види зрење друштва и прелазак побуне из једног покрета у шире народно и студентско деловање. Његова завршна порука је да се рат за промену власти још води. Тај рат, како је рекао, треба да се заврши падом режима који је Србији, по његовој оцени, нанео огромну штету.

Паралела	Јул 2020.	Данашња борба
Повод	Ковид-затварање и ограничење слободе кретања	Студентски и опозициони отпор режиму Александра Вучића
Главно осећање	Бес због затварања и понижавања грађана	Нагомилано незадовољство системом
Учесници	Народ, уличне групе, „Народне патроле“, појединци из опозиције	Студенти, грађани, опозициони делови друштва
Одговор власти	Хапшења, привођења, претреси и притисци	Судски, полицијски и медијски притисци
Кнежевићева оцена	„Добијена битка“	Могућност да се добије „рат“ против режима

Извор: Србин.инфо