Прочитај ми чланакЧињенице и бројке о криминалној владавини режима Александра Вучића, говоре да се читав његов лажни економски успех базирао на мафијашким пословима, пљачки буџета (чак и војног буџета) и прању новца од шверца оружја и новца нарко картела. Бројке често боље говоре од речи, а кад охрабрено Тужилаштво за организовани криминал ускоро крене у одлучније акције, сви докази у тим бројкама говоре да је пали самодржац Александар Вучић, први каднидат за провооптуженог у највећем процесу у Србији новог века…
Од 2012. до 2025. године, Вучићева Србија учествовала је у 112 (словима: сто дванаест) војних вежби са НАТО пактом и НАТО чланицама појединачно.
Близу 100 милиона евра за професионализацију војске Србије донирале су земље чланице НАТО у том периоду. Даље, у истом периоду, Вучићева „солдатеска“ учествовала је у чак 13 великих мировних мисија Уједињених нација и Европске уније, са преко 2000 припадника Војске Србије.
Али, то је била финансијска „кап воде у мору“. Наиме, војни буџет Србије за прошлу 2025. годину износио је око 2,2 милијарде евра, што је енромно повећање у односу на претходну годину. Из страха од наводног непријатеља (а, највише из страха од масовне побуне грађана Србије против његовог режима, Александар Вучић је буџет из 2024. (који је износио око 530 милиона евра), повећао више него четири пута, са тенденцијом даљег раста у 2026. години. Ово повећање војног буџета је далеко највеће у земљама региона.
Али, тај буџет је тек један од оних „извора“ одакле се режим овог тиранина финансирао (Војска Србије од тога је добијала тек „мрвице“).
Да би било јасније како је изгледало манијакално трошење државног (народног) новца, треба знати и чињеницу да је Србија у 2025. години имала близу 20 милијарди евра буџетских прихода, док расходи премашују 23 милијарде евра.
У последњих 14 година, из Србије је изнето око 150 милијарди евра, од чега је најмање половину отишло илегалним путем…
Вучићеви пријатељи, кумови, мафијашки кланови блиски њему и његовом картелу, куповали су милионима „опраним“ у Србији, углавном некретнине у иностранству. Вршени су и велики трансфери новца преко оф шор компанија, али и разне „аквизиције“ широм света.
Новац који је мафијашки режим Вучићевих „напредњака“ право у огромним количинама на разним стварним и фиктивним (започетим и никад завршеним) „инвестицијама“ долазио је углавном од дроге и шверца оружја.
Вучићева Србија и званично је била до сада главни коридора за шверц хероина из Азије ка Западној Европи. Према УНОДЦ (Канцеларија УН за дрогу и криминал), а кроз руке његовог режима годишње пролази 70-90 тона хероина, вредности од 3 до 5 милијарди евра. Према подацима поменуте канцеларије УН, од 2012. до данас кроз Србију је пролазило десетине милијарди евра у наркотицима и пратећим финансијским токовима, а већи део тог новца улазио је у „процес прања“ под контролом режима АВ.
Међународне заплене у Србији које његов режим није могао да заустави, (кокаина, хероина, марихуане) указује на тржиште Европе вредно стотине милиона евра годишње, од чега је профит српског диктатора (ако се укључи трошкови прања новца и трансфери преко оф шор зона), око две милијарде годишње које су долазиле „на прање“.
Према доступним подацима о запленама и процене међународних тела (УНОДЦ и Еуропол), дд 2015. Србија је постала главна транзитна тачка за кокаин из Латинске Америке ка Европској унији.
Акције Владе Сједињених Америчких Држава у Венецуели, и пре тога, пресецањем трансатланих нарко-коридора, потресло је Вучићев режим из темеља и њега лично, као овлаштеног корисника енормних екстра-профита.
Компромитован је и одбачен и код европских кокаинских „трустова“, што се одразило на однос политичких елита Европске уније и највећих држава Запада према њему. Дословно је изолован, а забрањени су и сви пословни или било какви други разговори са њим, осим куртоиазних поздрављања у протоколу (па чак ни то, како се видело на последњем Економском форуму у швајцарском зимском центру Давос).
На другој страни криминалних апетита његовог режима, нашао се и шверц наоружања и војне опреме.
Да буде јасније, Србија је у последњих десет година остварила приход од извоза наоружања и војне опреме у распону од близу милијарду долара годишње, што простим сабирањем говори о десет милијарди америчких долара у периоду од 2015-2025. Највећи раст бележен је након 2018. године а рекордне вредности извоза достигнуте су 2021-2023. године.
Вучићев режим је углавном илегалним путем наоружавао афричке земље попут Алжира, Египта, Либије и Анголе, а мањи уговори бележени су и са земљама у подсахарској Африци. Највећи интерес показао је Алжир, који је преговарао о куповини више од 50 самоходних хаубица „Нора“ Б-52, што би била највећа наруџбина српске наменске индустрије још од осамдесетих.
Све процене говоре да су српски трговци оружјем на црном тржишту остварили између 0,5 и 2 милијарде УСД профита од 2012. до данас, са годишњим вредностима од 50-200 милиона УСД. Сматрају већ поменуте институције да је то тек мали део глобалног промета, али у регионалном контексту Вучићев режим је све до недавно био на врху „добити“ од ових криминалних послова…
Од прања новца у Вучићевој Србији на терену грађевинског сектора од 2013. године до данас укупни приходи кретали су се између 3 и 8 милијарди евра годишње, са сталним растом до 2022-2025, када је вредност изведених радова достигла рекордне износе од око 7-8 милијарди евра (такође подаци наведених институција).
Кад се у свему овоме помене и питање пуњења буџета Србије који се највећим делом остварују кроз порезе (ПДВ, акцизе, порез на доходак и добит, доприносе за социјално осигурање и царине), зна се да су расходи делимично повећани због улагања у инфраструктуру али и војне издатке и социјалне трансфере.
То се у жаргону површних економских анализа зове „куповина социјалног мира“, а простим народним речником, „замазивање очију“ сурово опљачканих грађана. Јер, такозвани јавни дуг Србије је одавно прешао 50 одсто али се лажно приказује као знатно мањи од тога.
И док српски диктатор и читава његова пропаганда лажи жестоко напада Европску унију, спрдајући се са процесом придруживања овој великој заједници са још увек моћном економијом, годишње из Брисела у буџет Србије редовно стиже између 200 и 300 милиона евра бесповратне помоћи, што ЕУ чини убедљиво највећим донатором у земљи. Јер, Европска унија јесте највећи донатор, инвеститор и трговински партнер Србије и чини више од две трећине инвестиција у држави која наводно стреми придруживању тој заједници.
У поређењу са другим међународним партнерима Србије, Европска унија даје два до три пута више средстава него сви остали заједно…Највише инвестиција у Србију долази из Немачке, Италије, Аустрије и Француске (углавном прерађивачка индустрија и производи за аутомобилску индустрију, енергетика и банкарски сектор). Највећи појединачни инвеститор је и даље Кина.
Али, Сједињене Америчке Државе имају свега четири процента од укупних страних улагања у Србију. И то говори да све владе САД не виде Србију као земљу од економских интереса за себе. Разлог је оно о чему влада Доналда Трампа говори: државе са високом стопом криминала и нарко картелима, не може бити економски партнер до даљег, док се не успостави правна држава и не заживе околности за улагање без ризика.
Буџет за плате државне управе у Србији у 2025. години износи приближно три и по милијарде евра. То је део укупног државног буџета од око 23 милијарди евра. Али, за Вучићевих пола милиона „ћутолога“ у државној управи, у 2026. години предвиђено је повећање плата (у јавном сектору) за око десет процената.
Око 10 милијарди евра налази се у рукама српских милионаре и милијардера (званичан податак о само неколико најбогатијих људи).
Ствари изгеладју сасвим друкчије: око 150 милијарди евра налази се у оптицају међу старим и новим богаташима преко сасвим других токова новца и кад се сабере до сада позната имовина коју имају у земљи и иностранству.
Вредно је овде поменути и чињеницу да су током транзиције у Србији продата предузећа вредна преко 100 милијарди евра, за мизерне цифре које укупно износе од само 3,5 милијарди евра. Ова неописива пљачка обављена током режима Слободана Милошевића, па након 2000. године, завршно са Вучићевом диктатуром, говори о пуном континуитету једног разбојништва које је државу Србију и њене грађане довела дословно до просјачког штапа.
Онај мали проценат „добитника транзиције“, данас се сматра „успешним пословним људима“, а „губитници транзиције“, опљачкани радници и њихове породице, смештене су у циничну категорију „социјално осетљивих“!
Да би овакви мега.мафијашки пројекти успели, лавовски део посла морала је да одради пропаганда. Тако је највећа информативна кућа Радио-телевизија Србије (РТС) само током 2015-2025 добила у своју касу из буџета преко милијарду евра (за 2025. годину буџет РТС износио око 122 милиона евра). Приходи од претплата и реклама нису урачунати. У истом периоду, зса све остале своје пропагандне куће у Србији, у тој деценији Вучићев режим је додао још најмање милијарду евра. Право је лудо да још има ментално здравих људи у напредњачко-радикалској лудници, ако се погледа која су средства на излуђивање народа употребљена.
Једно је извесно: Србија ће након ове мрачне епохе имати прилику да васкрсне на прави начин само ако успостави све контролне механизме како би сваки грађанин знао у шта се троши порез који плаћа. И не само то, него којим новцем ће располагати свака влада: чистим, или прљавим.
Ујединитељ две Немачке, покојни Хелмут Кол, за један милион ондашњих „дојч марака“ које је дозначио својој странци без контроле, трајно је нестао из јавности. Процес против њега се подразумевао.
