На јаловишту сејаћемо небо.
Мртви за дечанске висине.
Гладна ће деца вапити Грачанице.
Ал, туђе је, сине, туђе је сине…

Зајмићемо своје песме.
Туђе ране, нек се гноје.
На распећу познат нећу.
Никог свога, ништа своје.

Мили странче, дете моје.
Немам пута- некуд крени…
Не плаши се- залутаћеш.
Живиш живот позајмљени.

Где год стигнеш – нигде ниси.
Све што будеш- дуговаћеш.
Мој божуре бескорени.
Туђе јаде туговаћеш.

Лахор ће нас носити ко бура.
Нове дане позобаће вране.
Сенке ће се отимати од нас.

Видиш ли ме пустог- Видовдане.
Видиш ли ме, кажу ми да жив сам.
Потуцам се од гроба до гроба.
Где да станем, камо да починем.
Водим себе у ланце ко роба.

Свуд ћу стићи када немам куда.
У бездане, и даље од тога.
Лако ми је- бацио сам крста.
Лако ми је- проказо сам Бога.