Pročitaj mi članakS nostalgijom se sećamo traktora. To je bila smehotresna režimska ikonografija odbrane od studentskog i građanskog nezadovoljstva. A sad, mora da je nužda velika kad se pojavilo toliko pokretnih klozeta u najstrožem centru glavnog grada Srbije između Parlamenta, Predsedništva republike, Skupštine Beograda i Ministarstva kulture. I ne samo da je postavljeno, nego te klozete čuva policija.
Поред плаво-белих, сивих, зелених и браон клозета никло је и дивље насеље белих шатора коме нико није издао никакве дозволе. Нико не зна ко је инвеститор и власник насеља на најскупљој парцели у Београду. Сумња се на моћног и бахатог политичара. Једино он може Београђанима и гостима главног града да тако загорча живот и ускрати слободу кретања саобраћајницом која је жила куцавица града. Градоначелник немоћно шири руке и признаје да га је развластила „виша инстанца“ на коју не сме да упре прстом иако му је у комшилуку, пише Данас.
Ћациленд је од скромног бивака излетничких импровизованих шаторчића у Пионирском парку метастазирао у импозантну насеобину, видљиву из земљине орбите. Није, за сада, примећено да је то урбанистичко злодело привукло знатижељнике из белог света. Није се ни српска опозиција потрудила да нову београдску туристичку атракцију рекламира на светском туристичком тржишту као чудо невиђено. Ко зна ко би све похрлио у Београд да то види и доживи. Нигде у свету у центру главног града није примећена толика концентрација уличних клозета као што их има у Београду. Није их толико било ни на чувеном концерту на острву Вајт, ни на лањском вашару на Тресијама.
А и џаба би било труда. Биће ипак да то ругло између Парламента и Председништва Србије плаши и одбија, не само туристе него и људе који су планирали неким послом (да купе стан, уговоре извозни посао, граде производни погон, учествују на конгресу или концерту) да посете Београд. Не пати, дакле, само туризам Београда и Србије од затрашујућег ефекта Ћациленда.
Колико год се ЕXPО27 трудио да рекламира Београд као атрактивну дестинацију и привуче госте, толико Ћациленд одбија потенцијалне госте као страх и трепет ауторитарног режима који не верује полицији и војсци него ангажује преторијанце да га чувају и бране. Чак су и они туристички аутобуси с отвореним кровом изгубили паркинг место испред Градске скупштине и туристима је ускраћено панорамско разгледање средишта политичке моћи Србије.
Ружно лице и негативна атракција Београда штети читавој економији земље, урушава јој углед. Џаба рејтинг Стандард&Поор’с. Својим инатом и бесмислом Ћациленд нарушава пословну климу и подстиче политичку нестабилност која, и директно и индиректно, негативно утиче на бруто домаћи производ. Због гета у центру Београда, опасаног металном оградом, његови становници имају додатни трошак који се мери изгубљеним сатима одласка и повратка с посла и потрошеног горива због затворене градске жиле куцавице.
