Pročitaj mi članakU Vranju je 253 radnika danskog "Kentaura" u ponedeljak dočekao katanac na vratima firme i obaveštenje o otkazu, a da li bi u zemlji socijalnog blagostanja i jakih sindikata, kakvi su u ovoj kraljevini na severu Evrope, vlasnici kompanije zbog manje od 24.000 evra troškova mesečno više mogli tek tako da otpuste zaposlene i njihove porodice ostave na cedilu?
За разлику од Србије, у Данској је радник заштићен и законом је регулисано да минимална месечна зарада буде 40,583,33 данских круна, што би преведено у евро било око 5.440 евра. Минимална плата радника у Србији, од октобра 2025, са свим доприносима радника је 84.401,85 динара, што је око 715 евра. Далеко мање од данског минималца и са све одбитком на порез!
Можда су трошкови живота у Данској скупљи него у Србији, али да ли су заиста већи скоро осам пута? Не, нису! Али зашто се онда дански послодавац у Србији понаша како хоће, а не како би морао да се, рецимо, понаша према запосленом у домовини!
Зато јер му власт у нашој земљи дозвољава да се понаша тако како се понаша и да за то не сноси никакве последице! У домовини би скочили синдикати, вероватно би завршили на суду, који за разлику од српског поштује запосленог. Јер, радник је закон! И од њега зависи напредак друштва и државе! Од тог радника и свих доприноса који од његове зараде завршавају у буџету Данци имају бесплатно школовање, лечење! Бесплатно, а не „бесплатно“ као у Србији!
У Данској би због понашања као према радницима у Врању завршили на стубу срама у медијима. Не и у Србији, у којој таблоиди тек у неким цртицама пишу да је затворена фабрика у Врању иако су нашироко објавили када су Данци дошли на југ Србије и добили све погодности које држава Србија не даје домаћих фирмама.
Наравно, када се та љубав завршила, тачније када више не могу да само износе добит, већ нешто морају да оставе и у Србији, Данци купе прње и одлазе. Остављају 253 породице без парчета хлеба.
Зато сви ви у Врању, али и у осталим градовима Србије, где су се повукле разноразне иностране фирме којима су из џепа свих грађана дати бенефити у виду субвенција, размислите ко вас је заиста плаћао! Грађани Србије или неки тамо странци? Размислите када будете шетали неког викенда и тражили „право на рад“ и „нормалан живот“ и ко вам је то протеклих година омогућавао. Власт или буџет који пуне сви грађани Србије? Добро размислите о свему томе и да ли ће нека нова шетња због „права на рад“ допринети да заиста живите нормално, као рецимо Данци!
