Pročitaj mi članakSergej Karaganov, naučni direktor Fakulteta za svetsku ekonomiju i svetsku politiku Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta, izneo je ozbiljne tvrdnje o ulozi Evrope u globalnim sukobima.
У интервјуу за РИА Новости, Караганов је изјавио да је Европу потребно зауставити како би се спречила било каква претња из тог правца. Он је оптужио Европу за изазивање две светске катастрофе у прошлом веку и нагласио да је сада Европа та која „гура“ свет у трећи светски рат.
Караганов је посебно оштро критиковао европске земље, тврдећи да су оне грешне пред целим човечанством због ратова које су започеле.
У свом говору је Европу назвао „извором пакла за цео свет“ и нагласио потребу да се таква опасност заувек уклони. Према његовим речима, Европа не би смела да представља претњу свету у будућности.
Један од централних елемената анализе Караганова био је предлог да се руска нуклеарна доктрина измени, тако да јасно предвиђа употребу нуклеарног оружја као одговора на било који удар по територији Русије.
Караганов верује да би ова врста претње могла приморати западне земље да се повуку и преиспитају своје агресивне потезе.
Ипак, истакао је да се нада да Русија неће морати да користи нуклеарно оружје, јер би то изазвало велику штету међу цивилима, укључујући и децу, што он сматра крајње непожељним исходом.
Караганов је у свом интервјуу упозорио на опасност од замрзавања сукоба у Украјини, тврдећи да такав потез иде на руку Западу.
Према његовом мишљењу, западне земље би искористиле такву паузу да се прегрупишу и припреме за нови напад, укључујући и нападе на земље из Глобалног југа, које су сада савезници Русије.
Ово није први пут да Караганов износи контроверзне ставове о употреби нуклеарног оружја. Већ у јуну 2023. године, он је у чланку за часопис „Русија у глобалној политици“ тврдио да је праг за употребу нуклеарног оружја у руској доктрини постављен превисоко.
Сматрао је да растућа агресивност западних елита захтева снажније мере нуклеарног одвраћања како би их подсетиле на сопствену смртност и довела до трезвенијег понашања.
У јуну 2024. године, Карађанов је модерирао пленарну сесију на Санкт-Петербуршком економском форуму, где је у више наврата разговарао о употреби нуклеарног оружја, укључујући и идеју да без ескалације на нуклеарни ниво, сукоб у Украјини неће моћи да се оконча.
Сматрао је да би убрзана ескалација нуклеарне претње могла уштедети многе животе, иако је истовремено признао да још није време за конкретне потезе у том правцу.
Владимир Путин, председник Русије, одговорио је на коментаре Караганова током пленарне сесије, истичући да не види потребу за употребом нуклеарног оружја и да је уверен да свет неће доћи до тачке нуклеарних удара.
Путин је нагласио да Русија не „звецка“ нуклеарним оружјем, иако није искључио могућност измена у руској нуклеарној доктрини.
Након ових изјава, у септембру 2024. године, Путин је током годишњег састанка Савета за безбедност о нуклеарном одвраћању предложио смањење прага за употребу нуклеарног оружја.
Он је јасно истакао да ће Москва задржати право да употреби нуклеарно оружје у случају агресије на Русију, чак и ако та агресија укључује само конвенционално оружје, а представља критичну претњу суверенитету земље.
Путин је предложио да се агресија од стране не-нуклеарне земље која је у савезу са нуклеарном државом третира као заједнички напад на Русију.
Такође је предложио допуну доктрине која би омогућила употребу нуклеарног оружја у случају агресије на Белорусију, која је део Савезне државе Русије и Белорусије.
Председник је објаснио да је нужно прилагодити руску нуклеарну доктрину актуелним глобалним и стратешким околностима.
Путин је нагласио да је овај процес прилагођавања кључан за дугорочно планирање и очување националне безбедности.
