Pročitaj mi članakOdluka Vlade Srbije da stavi van snage Aneks 5 komercijalnog ugovora o rekonstrukciji i modernizaciji pruge od Novog Sada do Mađarske ostavila je iza sebe niz neodgovorenih pitanja.
Да ли је Анекс стављен ван снаге једнострано, без сагласности кинеске стране? Да ли су радови предвиђени анексом већ плаћени? Да ли су радови извршени, али до плаћања није дошло?
Позитивни одговори на нека од ових питања могли би да доведу до спора. Код оваквих уговора, он се решава или договором или арбитражом, пише Форбес Србија.
Све што је добијено од министарке грађевинарства јесте објашњење да анекс стављају ван снаге због провере и да није почела његова примена.
Према сазнањима које је јуче објавио недељник Радар, радови по Анексу 5 су већ исплаћени што ствара велику нелогичност – зашто се онда повлачи. Такође, и да су Кинези изненађени одлуком да буде стављен ван снаге. Додатно, у преговорима је био и Анекс 6.
Нема појашњења из министарства
У министарству ћуте. Нису одговорили на питања Форбес Србија да ли је анекс стављен ван снаге без сагласности кинеског конзорцијума. Као и да ли би такав потез могао да одведе нашу земљу до арбитраже.
У таквим поступцима наша држава је већ пуно пута учествовала и махом губила.
Није појашњења ни изјава да Анекс 5 није ступио на снагу. И како је то могуће ако је био потписан, а такође је и потврђен закључком Владе (ако је потписан и формално усвојен постао је део уговора).
Подсетимо, у анексима 3 и 4 стоји јасно наведено да ти документи ступају на снагу потписивањем. Тешко је очекивати да иста формулација није искоришћена и у петом додатку на уговор. А у случају једностраног стављања ван снаге тешко би било оповргнути ту чињеницу пред арбитражом.
С друге стране, оно што би Србију могло да поштеди спора и евентуалне арбитраже јесте то што би Кинези морали да докажу да су претрпели штету. Односно ако су извели предвиђене радове и захтевали исплату, а то се није десило, евентуално финансирали унапред радове из својих средстава и др.
Веза са уговором о кредиту
И на крају, важно питање је и како би то утицало на реализацију уговора о кредиту од готово милијарду долара којим је финансирана реконструкција. И до које би нас арбитраже довео спор.
Интересантно је да уговор о кредиту и уговор о извођењу радова предвиђају различите арбитраже за решавање спора. По уговору о кредиту надлежна би била арбитража у Кини. А по уговору о извођењу радова у Међународна трговинска комора у Паризу.
Још једна потенцијално олакшавајућа околност за Србију била би и та што кинеска страна у оваквим споровима (пример Шри Ланке) настоји да их реши договором.
Да ли стављање Анекса 5 ван снаге може да утиче на уговор о кредиту? Формално не. У тачки 8.3 овог документа изричито се наводи да је „овај уговор у правном смислу независан од релевантног Комерцијалног уговора. Сви захтеви и спорови који проистекну из Комерцијалног уговора неће утицати на обавезе зајмопримца по овом уговору“. (Комерцијални уговор је уговор о реконструкцији пруге, а зајмопримац је Србија.)
Неизвршење обавеза
Међутим, једна саговорница из правне струке сугерише за Форбес да то можда и није тако и да уговори јесу повезани. Указује на члан 7 и одредбе које регулишу шта по уговору представља неизвршење обавеза.
У тачки 5 овог члана наводи се интересантна формулација – у случају наступања значајних промена у вези са пројектом (мисли се на реконструкцију пруге) или зајмопримцем, при чему свако од ових случајева, према мишљењу зајмодавца (кинеска Еxим банка), може да има материјално негативно дејство на способност зајмопримца да за извршење својих обавеза по овом уговору.
Стављање ван снаге дела уговора о реконструкцији свакако јесте једна значајна промена.
Такође, у тачки 4 наводи се и да „уколико наступи било који други догађај који представља неизвршење обавезе зајмопримца у погледу било ког другог уговора који укључује новчане зајмове…“.
Иако овакве формулације „наслањају“ два уговора један на други, остаје отворено питање како би биле тумачене. Уколико би кинеска страна била успешна у доказивању да је стављањем ван снаге анекса 5 нарушен и уговор о кредиту, то би потенцијално Србију могло да одведе пред арбитражу у Кини.
