Pročitaj mi članakMUP Srbije apelovao je na građane da hara nova prevara, a reč je o "spoofing" pozivima. "Spoofing" pozivi su vrsta prevarantskih telefonskih poziva u kojima se lažira broj sa kog poziv dolazi, a kako je MUP Srbije objasnio, to je pomoću učiniti uz pomoć veštačke inteligencije, odnosno lažno prikazati broj telefona i čak imitirati glas osobe koju pozivate. Ipak, postoje načini kako možete da se zaštite.
Служба за борбу против високотехнолошког криминала Министарства унутрашњих послова упозорава грађане „споофинг“ позиве, односно да су забележене све чешће преваре у којима преваранти имитирају глас члана породице, пријатеља или институције и траже новац, шифре или осетљиве податке.
Указали су грађанима да ако посумњају да је реч о таквом позиву, прекину везу и позову ту особу на број који већ имају сачуван, као и да не доносе одлуке под притиском.
„Ако сумњате на превару – одмах обавестите полицију. Чувајте своју безбедност. Глас који чујете можда није онај коме верујете“, нагласили су из МУП-а.
„Споофинг“ позиви су врста преварантских телефонских позива у којима се лажира број са ког позив долази. Циљ је да се на екрану корисника прикаже познат број (нпр. број банке, државне институције, па чак и сопствени број корисника), иако позив у стварности потиче од преваранта.
Ова метода се користи како би онај који је позван поверовао да разговара са легитимним саговорником и тиме био спремнији да подели личне податке, бројеве платних картица, шифре или да обави одређену трансакцију. Најчешће мете су грађани који добијају позиве наводно од банака, полиције, курирских служби или телеком оператера. Преваранти притом често стварају осећај хитности – говоре да је картица блокирана, да је потребна потврда идентитета или да постоји нека сумњива активност.
Све већи број грађана у Србији суочава се са такозваним споофинг позивима.
Циљ оваквих позива је да жртва поверује да разговара са легитимним саговорником и под притиском хитности подели осетљиве информације – број картице, ПИН, шифре за електронско банкарство или да изврши уплату.
„Преваранти користе психолошки притисак. Грађанима се често говори да им је картица блокирана или да је примећена сумњива трансакција, па је неопходно да одмах потврде податке“, објашњавају стручњаци за безбедност.
Како се заштитити?
Не постоји потпуна заштита од „споофинг“ позива, али постоји неколико ствари на које треба обратити пажњу. Међу њима су и да не никада не треба веровати приказаном броју на екрану, док нисмо потпуно уверени ко је са друге стране слушалице.
Затим, никада не делити личне и финансијске податке телефоном и увек прекинути везу и самостално позвати званични број банке или институције.
Ако имате и трачак сумње, обавезно би требало да такве позиве пријавите мобилном оператеру или полицији.
Стручњаци неретко упозоравају да се споофинг позиви убрајају у најчешће дигиталне преваре последњих година и апелују на грађане да буду опрезни.
