Прочитај ми чланакПореска управа у Србији има законско право да уведе такозване привремене мере обезбеђења како би заштитила будућу наплату пореза, чак и када пореска обавеза још није коначно утврђена или доспела на плаћање.
Ове мере се примењују током пореске контроле или поступка утврђивања пореза, уколико орган процени да постоји реалан ризик да би порески обвезник могао да избегне наплату – располагањем имовином, пребацивањем новца или другим радњама. Законски основ за овакво поступање прописан је Законом о пореском поступку и пореској администрацији, који омогућава да се мере уведу одмах, без чекања завршетка поступка, пише Каматица.
Посебан фокус контрола је на неоправдано исказаним трошковима и непријављеним приходима, нарочито када је реч о новцу наплаћеном у име трећих лица или приходима који нису правилно евидентирани. Једном уведене, привремене мере остају на снази док се пореска обавеза не измири или док обвезник не понуди адекватно средство обезбеђења. Иако је жалба дозвољена, она не одлаже извршење мера.
Када Пореска управа уводи привремене мере?
Привремене мере се најчешће уводе ако се утврди:
– неправилно евидентирање трошкова или прихода
– неплаћање пореза на добит у пуном износу
– непоседовање значајне имовине честе промене седишта фирме
– недостатак основне опреме за обављање делатности
– сумњиви новчани токови и нетранспарентне трансакције
– нагле промене власничке структуре
Која средства обезбеђења закон предвиђа?
Порески обвезник може понудити:
– хипотеку на непокретностима
– залогу на покретним стварима
– неопозиву банкарску гаранцију
– јемство менице уз додатна обезбеђења.
