Прочитај ми чланакОд диктатора се већ одричу контроверзни бизнисмени, који су захваљујући њему постали евро-милијардери. Нико не жели да инвестира у његове корупционашке послове као што је ЕXPО. У осветничком заносу, Александар Вучић је покренуо хајку на Луку Бојовића. На списку за одстрел је и „српски Епштајн“ Звонко Веселиновић. Иако напредњачки криминогени тајкуни ратују између себе, покушавајући да задрже што више плена који су згрнули откад су на власти, уједињени су у пружању отпора вођи, који им сада доноси више штете него користи. Узроке и последице сукоба у врху картела анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид, Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак Вучићев пријатељ и сарадник.
Сви напредњачки политиканти, тајкуни и криминалци знају да је дошао крај њиховој владавини. Кад год буду одржани избори и колико год да гласова украду, неће моћи да одложе пад. Међутим, не знају ко ће од њих жив, здрав, богат и слободан дочекати тај тренутак.
И док је трајала идила, док су мислили да ће вечно остати на власти, у картелу није било мира. Бахати и алави, тада су се отимали око плена. Уплашени и уцењени, сада ратују сви против свих и сви заједно против онога ко их је створио такве. Ратује и он, Александар Вучић, против њих.
Пре четрнаест месеци, када је осетио да му студенти и побуњени грађани опасно љуљају трон, жртвовао је Милоша Вучевића. Узалуд. Смена на месту премијера није утицала на интензитет и волумен протеста. На исти начин завршен је и игроказ са „борбом против корупције“, током које је ухапсио Драгану Сотировски и још неколико локалних корумпираних бедника из трећег страначког ешалона. У недостатку бољих и мање рискантних решења, Вучић је принуђен да уђе у обрачун са најкрупнијим крокодилима из напредњачке баре. Отворено је најавио напад на Луку Бојовића, а на мети се налазе и Звонко Веселиновић, Милан Радоичић, Жељко Митровић, Жељко Дрчелић, Дејан Слијепчевић, Љубиша Буха Чуме и сви други.
Све што ради, Вучић ради због новца. Туђег. Са тим мотивом покренуо је серију сукоба са милијардерима из свог окружења чим су одбили да му врате већи део онога што су згрнули. Као да не зна с ким има посла, очекивао је да му прискоче у помоћ и инвестирају у пројекте од којих му зависи опстанак на власти. Показало се, нада није добра стратегија.
Новац је једини заједнички именитељ свих припадника картела. Кад је престао прилив свежег новца, почео је одлив „лојалиста“.
Од 1. новембра 2024. године, кад се догодило масовно убиство под новосадском надстрешницом, ниједна домаћа или страна банка и ниједан инвестициони фонд није дао ни евро кредита за ЕXPО. Не само европске, америчке и арапске, него су и кинеске финансијске институције бојкотовале Вучићев мегаломански пројекат, на коме је намеравао да присвоји и раздели око 18 милијарди евра. Нико не позајмљује ономе ко је на самрти, а Вучићев картел само што није издахнуо.
Амерички фондови су одустали од инвестирања милијарду евра у изградњу хидроелектране Ђердап 3 и још толико у ветро-парк Костолац. Нема ништа ни од реверзибилне хидроелектране Бистрица, која је процењена на 1,2 милијарде евра. Кинези су обуставили радове на магистралном путу „Осмех Војводине“, од Зрењанина до Суботице. И они знају да је буџет Србије празан. Напослетку, и Европска унија је заврнула славину.
Европска комисија је пре неколико дана саопштила да „разматра могућност замрзавања или смањења финансијске помоћи Србији у вредности од око 1,5 милијарди евра“. Тај пакет подршке је био намењен економском развоју и реформама, али сада је условљен „напретком у кључним областима„, као што су правосуђе и медији. Од Вучићевог режима се захтева да престане да врши притисак на тужилаштва и судове, као и да омогући слободу медија. Такође, Србија мора да усагласи спољну и безбедносну политику са Европском унијом, нарочито у односу према Русији. Док се то не испуни, нема пара.
А, Вучић не сме да то уради. Кад би правосуђе било независно, већина истакнутијих напредњака, укључујући и одређене чланове владајуће породице, завршили би иза решетака.
Кад би медији били слободни, шира јавност би добила прилику да види доказе бруталних пљачки, које Вучић и његови саучесници врше откад су доведени на власт. Прихватањем бриселског ултиматума, Вучић би сам себи избио из руку најјача оруђа, помоћу којих се годинама одржава на власти.
У таквим околностима, вођа картела је био принуђен да користи унутрашње резерве. Међутим, његови тајкуни и криминалци нису прихватили ту идеју. Што су згрнули, то је њихово, а не заједничко или његово. Сви су одбили његов захтев да инвестирају у ЕXПО, па чак и да чекају на исплату за извршене послове.
У осветничком заносу, Вучић је кренуо у контранапад. За прву мету је изабрао Луку Бојовића, који је одбио да се „у општем интересу“ одрекне дела зараде коју остварује преко Управе царина.
– Ми сада истражујемо криминал у оквиру Царине. Биће, унапред вам кажем, страховитих ствари за које ће људи да чују, шта се ту дешавало. Невероватне ствари! Видећете који су се људи тиме бавили и шта су све тамо радили, који никакве везе са Царином нису имали, али су то преузели под своју контролу и радили су шта им је пало на памет. Биће много изненађења, биће много људи који ће бити саслушавани, а наравно тужилаштво и други надлежни органи одлучиваће о томе ко ће бити притворен и против кога ће бити подизане оптужнице – рекао је недавно Вучић.
Иако није поменуо Бојовићево име, Вучић се потрудио да отклони недоумице око тога коме прети. Напредњачки ботови су одмах почели да по друштвеним мрежама објављују снимак пресретнутог телефонског разговора у коме се наводи да је Бојовић још 2021. године преузео контролу над Царином.
– Царина је поскупела 150 евра кад ју је преузео Лука Бојовић. Тај мафијаш је преузео све послове са шпедитерима. Значи, више ниједно возило не може да уђе, а да он није укључен у то. Сто евра од сваког возила иде њему. Држава му је дала да ради тај посао да се не би вратио у посао са дрогом, пошто то сада ради БИА. Направили су договор с њим – истиче се у тајно смиљеном разговору.
Наводно, то је рекао Милош Томић, бивши директор Царине, који је управо 2021. године био осумњичен за финансијске малверзације у сарадњи са одређеним политичарима и криминалцима. Припадници Службе за борбу против организованог криминала тада су привели Томића. После саслушања у својству грађанина, пуштен је на слободу. Истрага се завршила на томе.
Томић је тада био колатерална штета у Вучићевој медијској хајци на Славишу Кокезу, који је био осумњичен да је шверцом преко Царине стекао 640 милиона евра. По истом шаблону, Вучић опет користи Томића у кампањи против Бојовића.
У врху СНС-а круже гласине да се Бојовић замерио вођи картела када је, после једне посете Ћациленду, рекао да „није овде због Вучића, него због себе„. Ако је Бојовић заиста то рекао, рекао је истину. Сви „лојалисти“ су лојални само себи, а не тренутном господару.
Као Бојовић, размишља и Звонко Веселиновић. И он гледа само свој интерес. Док је имао корист, Веселиновић је своје услуге стављао на располагање Борису Тадићу, по чијем наређењу је подизао и потом уклањао барикаде у Косовској Митровици и на Јарињу. Кад се власт променила, Веселиновић је остао веран себи, само је прешао на страну победника. Како сада ствари стоје, следећи трансфер те врсте је под великим знаком питања. Међутим, он има пречег посла, прво мора да се побрине да жив и здрав, ако је могуће и на слободи дочека пад СНС-а. Припреме је обавио одавно. Добар део новца, који је стекао пословима са државом, Веселиновић је инвестирао у људе у МУП-у и БИА. Његова мрежа сарадника је оперативно способнија од Вучићеве.
У неколико случајева, кад му је претила опасност „удара одозго“, на време је добијао обавештења, па је могао да одговори на најбољи начин. Као средство за одвраћање непријатеља повремено је користио информације, аудио и видео снимке из властите продукције. Веслиновић је поставио тајне камере у све своје хотеле и ресторане у Београду, Новом Саду и на Копаонику.
Данас му ти снимци служе као полиса осигурања. Захваљујући њима успео је да избегне освету након што је ишамарао Вучићевог благајника Дарка Глишића. Прошле године, кад је Веселиновић захтевао да буде исплаћен за извршене послове на градилишту у Сурчину, Глишић му је дрско одбрусио: „Боље ти је да будеш стрпљив, него замењен“.
Министар за јавне набавке се изненадио кад му је Веселиновић јавно, пред десетак сведока, звекнуо шамар. Вероватно та педагошка ћушка није била узрок Глишићевог мини-шлога у студију Телевизије Пинк. Више је заболела Вучића, нарочито када је сазнао да Веслиновић у својој архиви има снимке са баханалија у којима су учествовали многи министри, тајкуни и криминалци из његовог окружења. Ипак, „српски Епштајн“ Веселиновић зна да не сме превише да таласа. Прави Џефри Епштајн је имао богатију колекцију снимака и фотографија, па није добро прошао.
Ни Вучићу се не пише добро. То и сам може да закључи кад види да га се одриче чак и Жељко Дрчелић, који је пре уласка у картел био скромни водоинсталатер из Борче, а сада је милијардер. Сви скоројевићи са напредњачке криминалне депоније дистанцирају се од вође, не желе да следе његову тужну судбину. Успут, ратују између себе. Ако наставе као што су почели, истребиће се и пре него што дође до смене власти и ослобођења Србије од њихове тираније.
