Pročitaj mi članakNovo prepucavanje Aleksandra Vučića i Ivice Dačića o odnosu njihovih stranaka, već tradicionalno je vesnik izbora, kaže za Danas Đorđe Vukadinović, komentarišući Vučićev stav da će SPS nestati kad dođe do promene predsednika i da su socijalisti deo vladajuće koalicije samo kao rezultat njegove dobre volje, na šta je Dačić odgovorio da je SPS “stabilna i politički nezaobilazna stranka”.
Govoreći o Socijalističkoj partiji Srbije, predsednik Srbije Vučić naveo je da je ta stranka pod Slobodanom Miloševićem imala i 40 odsto glasova, dok pod Ivicom Dačićem nikada nije prešla 15 odsto.
„To što ih ja držim u Vladi, osim činjenice što želim stabilnost i da imamo podršku jedne dobre političke partije, pa to činim valjda i ja nešto njima. Tri puta sam ih uzimao u Vladu, iako mi nijednom nisu bili potrebni za većinu“, naveo je Vučić.
Kako je rekao, SNS ima 136 poslanika u Skupštini Srbije bez SPS, te im nisu potrebni za većinu.
„Kad ode Ivica Dačić, neće pet odsto moći da sanjaju. Pitanje da li će i ovaj cenzus od tri odsto moći da pređu. Izvinjavam se što im govorim istinu. E ja neću da se to dogodi SNS-u, hoću da razumeju moje poruke, zato što će svi drugi da se svađaju oko mog nasleđa. Zapamtite moje reči“, kazao je Vučić.
Istovremeno je predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić poručio je da je SPS “stabilna i politički nezaobilazna stranka”, bez koje se ne može praviti ozbiljna politička struktura u državi.
Istakao je da SPS „nije stranka koja se pojavljuje i nestaje u zavisnosti od političkih vetrova“ već je „danas stabilna, organizovana i politički nezaobilazna“.
On je, u izjavi koja se može smatrati i svojevrsnom porukom Srpskoj naprednoj stranci (SNS) zbog tvrdnji Aleksandra Vučića o sve manjem značaju Socijalističke partije Srbije, rekao da će SPS nastaviti da vodi politiku koja štiti državne i nacionalne interese „i da će uvek biti faktor bez koje se ne može praviti ozbiljna politička struktura u zemlji“.
„SPS će, kao i do sada, biti spreman za izbore u svakom trenutku. Naša saradnja sa Aleksandrom Vučićem i SNS pokazala se kao garant političke stabilnosti i sigurnosti“, rekao je Dačić, dodajući da je ubeđen da će to građani prepoznati na izborima.
Ovo najnovije “nadmudrivanje” Vučića i Dačića pokrenuo je potpredsednik SPS Branko Ružić, koji već mesecima unazad javno iskazuje svoje nezadovoljstvo odnosom SNS prema SPS. Ružić je podsetio i na predsedničke izbore 2017. i 2022. rekavši da na njima Vučić ne bi pobedio u prvom izbornom krugu bez podrške SNS.
Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović kaže za Danas da je jedan od tradicionalnih znakova da se bliže izbori “urnisanje SPS-a i Ivice Dačića od strane starijeg političkog brata”, podsećajući da je to nešto što se ritualno ponavlja pred svake izbore.
Vukadinović napominje, međutim, da domet tog prepucavanja ne treba ni potcenjivati ni precenjivati, navodeći da je reč o uobičajenom ritualu preventivnog spuštanja SPS-a i obaranja njihove cene pred izbore.
– Ovo je jedna od retkih polemika na relaciji između aktera vladajućih stranaka u kojoj su obe strane izrekle dosta toga tačnog jedna o drugoj. Međutim, u ovom trenutku, ni Vučić ni SPS nemaju mnogo boljih i sigurnijih opcija nego da idu zajedno. Vučić trenutno sebi ne može da dopusti luksuz da na izbore izađe bez SPS-a, iz matematičkih, političkih, ali i psiholoških razloga. On i dalje koristi ostatak SPS-ove stranačke logistike i glasova, koji jesu u opadanju, ali i dalje postoje. Još važnije, Vučić iz ove koalicije crpi simboličku i psihološku korist. Oslanja se na rezervoar koji seže do Miloševićeve, pa čak i titoističke prošlosti – objašnjava Vukadinović.
Kada je reč o nedavnom istraživanju NSPM, on navodi da je bilo prilično očekivano da najveći broj glasača SNS-a ima pozitivno mišljenje o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića, dodajući međutim, da je relativno iznenađujuće to što skoro polovina glasača aktuelne vladajuće koalicije ima pozitivan odnos i prema istorijskom Titu i titoističkom nasleđu.
– To ukazuje na dve stvari. Prvo, glasačko telo vlasti je jednim delom starije, pa pamti Titovo vreme i veruje da je tada bilo bolje. Drugo, i još važnije, to ukazuje na izraženu ideološku i socijalno-psihološku crtu tog biračkog tela, koja se u jednoj reči može sažeti kao autoritarnost – sklonost i naklonost autoritarnom tipu vladavine i autoritarnim vladarima. Zbog te autoritarne crte moguće je da potpuno isti birač pozitivno vrednuje i Miloševića, i Tita, i Vučića. Neke od njih ne privlače konkretne tekovine tih sistema, već ih privlači sama autoritarna priroda te vladavine – navodi naš sagovornik.
S druge strane, on ukazuje da opoziciono naklonjeni birači, bez obzira na to koliko su inače međusobno različiti imaju sličnu vrstu averzije prema takvoj vladavini, ističući da u ovom slučaju podela nije dominantno generacijska, već se zasniva na sklonosti ili nesklonosti autoritarnom tipu vlasti.
– Titoizam, Miloševićeva vladavina i sadašnja Vučićeva vlast nemaju velikih ideoloških srodnosti, ali imaju gotovo isto ili vrlo slično biračko telo. Zajednički imenitelj za ta tri tipa vlasti je upravo autoritarnost. U tom kontekstu, ovi ritualni napadi na SPS predstavljaju samo „vesnike izbora“ kojima se toj stranci preventivno ubija cena, dok suštinska zavisnost od tog specifičnog biračkog tela ostaje na snazi – zaključuje Vukadinović.
