Прочитај ми чланак„Није тешко уништити државу, тешко је поставити на чврсте ноге.“ (Пиндар, око 522-443, старогрчки пјесник)
„Сувереност је способност државе да се не
покорава никоме осим закону природе.“
(Хуго Гроцијус, 1583-1645, холандски
филозоф, правник, писац и дипломата)
„Власти моћних држава се понашају као
гангстери, а слабих као проститутке.“
(Стенли Кјубрик, 1928-1999, амерички
филмски редитељ, сценариста и фотограф)
На граничном прелазу Батровци, између Србије и Хрватске, српске
власти су, 5.фебруара 2026.године, ухапсиле Албанца Митехата
Љожанија (Mitehat Llozhani), са Косова и Метохије. Према саопштењу
МУП-а Србије, он је осумњичен да је, 1998. и 1999.године, као припадник
тзв. ОВК, починио ратне злочине на КиМ, односно учествовао у
терористичким нападима на припаднике МУП-а Србије и Војске СРЈ, те
да је „као члан групе којом је командовао Рамуш Харадинај учествовао у
отмици и масакру полицајаца“.
Љожани је, уз кривичну пријаву, приведен Тужилаштву за ратне злочине,
а од стране ванрасправног вијећа Вишег суда у Београду – Одјељења за
ратне злочине одређен му је једномјесечни притвор.
Медији су пренијели да Европска комисија (ЕК) сматра да хапшење и
кривично гоњење држављанина Косова од стране српских власти
представља још једно кршење обавеза Србије према Споразуму о
правосуђу, из 2015.године.
Како је пренио „Радио Слободна Европа“ (RSE), портпарол ЕК је казао:
„Према Споразуму о дијалогу и правосуђу из 2015.године, Србија се
обавезала да неће покретати кривичне истраге и кривично гоњење за
злочине наводно почињене на Косову, осим ако то не затраже косовске
власти. Надлежност над наводима о ратним злочинима и другим тешким
кривичним дјелима је на косовским институцијама. Позивамо Србију да
поштује своје обавезе…Такође, позивамо Србију да активно подстиче
повратак судија, тужилаца и правосудног особља косовских Срба у
правосудне институције Косова.“
И у Извјештају ЕК о напретку Србије за 2015.годину, наведено је:
„Договорено је да ће сви судски поступци на територији Косова бити у
надлежности косовских институција, укључујући и случајеве који се
односе на српску заједницу.“
Значи, став ЕК јесте да Србија нема јурисдикцију над грађанима Косова,
те да су се Вучићеве власти обавезале да правосудни органи Србије
неће имати надлежност над грађанима Косова и вези са дјелима
почињеним на територији Косова. Другим ријечима, ЕК тумачи да је,
према Споразуму из 2015.године, договорено да кривично гоњење за
злочине почињене на територији Косова буде у надлежности косовских
правосудних органа.
И ово потврђује да ЕУ није никакав непристрасни посредник између
Србије и лажне државе Republika e Kosovës (у даљем тексту: EK), већ
неприкривени отворени заступник интереса те лажне државе.
Преговарачки процес у оквиру ЕУ је замишљен и доследно се, уз
сагласност Вучића, спроводи да доведе до потпуног, међународно
уговорног, признања независности RK.
Интересантно је да наводе портпарола ЕК није демантовао нико из самог
врха Вучићеве власти, већ директор Канцеларије за КиМ Петар
Петковић:
„Портпарол Европске комисије се позвао на одредбе које уопште не
постоје ни у Споразуму о правосуђу из 2015.године, ни у Закључцима ЕУ
посредника из 2016.године. То је потпуно нетачна и измишљена тврдња.
Србија има уставну и законску обавезу да процесуира ратне злочине без
обзира где су почињени и то је наша дужност према жртвама и правди.“
Подсјетимо се на хронологију догађаја.
Дана 9.фебруара 2015.године, предсједник Владе Републике Србије
Александар Вучић и „премијер Косова“ Иса Мустафа потписали су
Бриселски споразум о правосуђу, односно о интеграцији српских судија и
тужилаца са сјевера Косова и Метохије у „правни систем Косова“.
Интересантно је да текст овог Споразума није објављен у ЕУ
публикацијама, нити у Србији, тако да га све стране могу тумачити према
својим интересима.
Према информацијама које су процуриле у јавност, у првој тачки
Споразума о правосуђу наводи се да ће се на правосудне институције на
Косову примјењивати косовски закони, у складу са Првим (бриселским)
споразумом о нормализацији односа Београда и Приштине, који су, под
покровитељством ЕУ, у Бриселу 19.априла 2013.године, потписали
тадашњи предсједник Владе Републике Србије Ивица Дачић и „премијер
Косова“ Хашим Тачи. Александар Вучић је тада формално био
потпредсједник Владе, али фактички је био премијер, јер је имао далеко
највећу политичку моћ.
У тачки 10. (Првог) бриселског споразума пише:
„Судске власти биће интегрисане и функционисаће у оквиру правног
система Косова.“
Последично, српске судије, тужиоци, административно особље на
сјеверном Косову је инкорпорирано у косовски правосудни систем. Од
тада сви судови и тужилаштва на КиМ функционишу у правном систему
лажне државе RK. Српске судије и тужиоци изабрани су по њеним
законима те „државе“.
Интегрисање (40) српских судија и (13) тужилаца у „косовски правосудни
систем“, извршено је полагањем „статусно неутралне“ заклетве пред
тадашњим „предсједником Косова“ ратним злочинцем Хашимом
Тачијем. Након полагања заклетве, Тачи је честитао судијама и
тужиоцима ријечима:
„Поздрављам вашу спремност да се интегришете у косовско правосуђе и
да радите у складу са косовским законодавством“?!
Споразум о правосуђу је почео да се примјењује 17.октобра 2017.године.
Произилази да је, по овом Споразуму, призната јурисдикција
(надлежност) институција лажне државе RK на територији КиМ. То
представља пренос суверенитета Србије на лажну државу RK, односно
фактичко је признање RK. Преношење судске функције на другу државу
јесте одрицање од суверенитета, јер је судска власт обиљежје
суверенитета државе.
Српске правосудне власти изгубиле су контролу над судским поступцима
на територији Косова и Метохије, а одлуке судова у Србији се више не
спроводе на тој територији.
Јасно је да се Вучић и његова камарила нијесу могли изричито (писмено)
обавезати да правосудни органи Србије неће процесуирати починиоце за
злочине на Косову и Метохији, јер би тиме прекршили више одредби
Устава и Кривичног законика (КЗ), као и међународних конвенција које је
Србија ратификовала. Међутим, на основу досадашњег постепеног
признавања суверенитета RK, оправдано сумњамо да су Вучић и његови
доглавници дали усмени пристанак на тумачење Споразума које је
саопштио портпарол ЕК.
На овај начин, још једанпут, повриједили су преамбулу и више одредби
Устава о АП Косову и Метохији као саставном дијелу Србије. Повријеђен
је и принцип владавине права који се, између осталог, остварује и
„повиновањем власти Уставу и закону“ (члан 3 став 2 Устава).
Према територијалном принципу важења кривичног законодавства,
„Кривично законодавство Републике Србије важи за сваког ко на њеној
територији учини кривично дјело.“ (члан 6 став 1 КЗ).
Такође, према члану 104 став 1 ранијег Кривичног закона СРЈ, који је био
на снази 1998. и 1999.године, „југословенско кривично законодавство
важи за сваког ко на територији СРЈ учини кривично дјело“.
Кривично гоњење ратних злочина је и међународна обавеза, односно
право државе да процесуира осумњичене за извршење ратних злочина,
без обзира на којој територији су извршена и чији су извршиоци
држављани (универзална јурисдикција). Државе су дужне да кривично
гоне особе осумњичене за тешка кршења (grave breaches) међународног
хуманитарног права, нормираног Женевским конвенцијама.
Другим ријечима, универзални принцип (универзална јурисдикција)
важења кривичног законодавства подразумијева надлежност домаћих
судова да суде лицима осумњиченим и за ратне злочине почињене у
иностранству, иако ни осумњичени ни жртва нијесу држављани земље у
којој се суд налази.
И пасивни персонални принцип важења кривичног законодавства
омогућава да се суди осумњиченом и за ратне злочине када је жртва
кривичног дјела држављанин те земље.
У прилог основаној сумњи да ће и хапшење Љожанија бити само
представа за јавност и да неће бити осуђен, подсјећамо на Одлуку Вишег
суда у Краљеву (26.јуна 2023.године), којом је пустио је да се бране са
слободе тројицу „косовских полицајаца“, ухапшених 14.јуна те године, на
територији централне Србије. Према саопштењу МУП-а Србије,
„полицајци“ су у тренутку хапшења од стране специјалне
антитерористичке јединице, били „под пуном ратном опремом,
наоружани аутоматским пушкама, муницијом, мапама и GPS уређајима“.
Ванпретресно вијеће Суда је потврдило оптужницу. Међутим, исто вијеће
је, очито под неуставним и незаконитим притиском Вучића, донијело
решење којим је „косовским полицајцима“ укинут притвор, иако за такву
одлуку нијесу постојали законски услови. И судијама је, наравно, било
јасно да они више никада неће бити доступни томе Суду.
Вучић је тада, у обраћању јавности, признао да се суочава са посредним
и непосредним пријетњама са Запада ако се „безусловно не пусте из
притвора три косовска полицајца који су ухапшени на територији
централне Србије“.
„Њихово хапшење и стални притвор под лажним оптужбама (?!)
погоршали су ионако напету ситуацију“, рекао је тада Метју Милер,
портпарол Стејт департмента.
Након тога је, противуставно и противзаконито, препоручио (читај:
наредио) безусловно ослобађање „полицајаца“, чиме је починио
кривично дјело „Ометање правде“, из члана 336б КЗ-а.
Дана 13.септембра 2024.године, Вучић се обратио јавности поводом
катастрофалне ситуације за Србе на КиМ. Најавио је, између осталог, да
ће бити „успостављено посебно Тужилаштво за процесуирање кривичних
дела против грађана Србије на простору Косова и Метохије…“
То није спроведено до дана данашњег?!
Још једном понављам да је Вучић, као премијер и предсједник Републике
Србије, својим неуставним и незаконитим поступањем, починио најмање
два тешка кривична дјела прописана КЗ-ом Србије и то: „Признавање
капитулације или окупације“ (члан 306) и „Угрожавање територијалне
цјелине“ (члан 307).
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Свету Русију!
Милан Гајовић, Подгорица
