Прочитај ми чланак„Они који су нас бомбардовали, убијали и тровали осиромашеним уранијумом…нијесу у Црној Гори нимало поуздан ослонац… Против здравог разума је да приступимо Савезу који нас је бомбардовао…НАТО је гола сила, противник слободе…Зато Црна Гора није заслужила да буде дио пакта који угњетава и понижава друге народе…Русија је држава која је у суштини створила Црну Гору за вријеме Отоманског царства…Укидање санкција Русији…први је неопходни корак ка враћању националног достојанства…
Црногорски режим је признањем независности Косова…починио једну од највећих
издаја Црне Горе у историји. Чврсто вјерујемо да ће доћи дан када ће се
поништити признање лажне државе које је срамота Црне Горе и да ће
се Црна Гора укључити у борбу за спас Косова и Метохије…Црна Гора
не смије бити ничија колонија, она не смије да буде банана држава…
Мој посао је…да усправљени уђемо у Европску унију…Ми немамо
ближих од вас (опозиције), помозите нам да уђемо у Европску
унију…Спреман сам да вас (посланике ДПС-а и остале опозиције)
носим на леђима до ЕУ…Ми са нашим партнерима имамо јасан договор
о функционисању извршне власти. Заједнички радимо на реализацији
спољнополитичког приоритета – учлањењу Црне Горе у (тоталитарну,
антисрпску и антируску) Европску унију и због тога стављамо
мораторијум на питања о којима не постоји сагласност унутар
парламентарне већине“
(Андрија Мандић, предсједник Нове српске демократије
(НСД) и предсједник Скупштине Црне Горе)
„Ко ће други да уведе Црну Гору у Европску унију, осим ако не ја и људи
слични мени…Европа нема цијену, прво ћете морати да нас убијете да
би зауставили наш европски пут!…Ако немате снаге (обраћање
Дритану Абазовићу и посланицима ДПС-а), носићемо вас на
леђима до Брисела као наши преци на Неретви?!“
Милан Кнежевић, предсједник Демократске народне партије (ДНП))
„Лидери ДФ-а (Демократског фронта) су потенцирали неопходност
побољшања односа између двије државе (Црне Горе и Русије), посебно
имајући у виду чињеницу да већина грађана Црне Горе доживљава руски
народ и Русију као истинске и доказане пријатеље кроз вишевјековно
савезништво, које мора бити уграђено у државне темеље као кључна
смјерница будућим генерацијама.“ (Саопштење ДФ-а, 25.октобар 2019.)
Предсједник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић је,
30.јануара 2026.године, обавијестио јавност да та странка отказује
подршку садашњој 44. Влади, као и подршку властима у Подгорици. Два
министра из те странке напустили су Владу, а ДНП ће наступати као
опозиција и у Скупштини ЦГ и у Скупштини Главног града.
Насупрот томе, 6.фебруара 2026.године, друга чланица коалиције „За
будућност Црне Горе“, Нова српска демократија (НСД) се, на заједничкој
сједници свих страначких органа и функционера, опредијелила за
наставак рада у оквиру парламентарне већине и Спајићеве Владе.
Акламацијом је дата подршка предсједнику Андрији Мандићу да у
„братској комуникацији“ са предсједником Демократске народне партије
Миланом Кнежевићем“ дефинише заједнички приступ свим питањима
која су блиска српском народу?!
Овиме се, хвала Богу, ДНП враћа на позиције из времена прије
потписивања Споразума о подршци Спајићевој Влади, што је у интересу
Срба и Црногораца који говоре српским језиком.
ДНП је дала подршку оправданим протестима и захтјевима грађана
Ботуна, односно Зете за измјештање локације постројења за
пречишћавање отпадних вода и спалионице фекалија из тог мјеста.
Подсјетимо да је, 30.децембра 2025.године, у раним јутарњим часовима,
ангажовано око 680 полицајаца из све Црне Горе. Они су незаконито
примијенили физичку силу и приводили грађане Ботуна и Зете који су
мирно и достојанствено протестовали.
Клуб посланика ДНП-а је, правно и фактички утемељено, предао
Скупштини у процедуру Предлог закона о измјенама и допунама Закона о
држављанству, о увођењу двојног држављанства за грађане Србије и
Црне Горе, као и Предлог закона о државним симболима, о историјској
тробојци као државној застави. Претходно је ДНП, неуспјешно, од
Спајићеве Владе тражила да покрене законодавну активност поводом
ових питања.
Та Влада је, као и оне претходне од преумљења Мила Ђукановића до
Дритана Абазовића, глобалистичка, натовска, антисрпска и антируска
(а тиме и антицрногорска) скупина. На челним функцијама у држави
Црној Гори, смјењују се особе без неопходног државничког искуства и
патриотске одговорности и без геополитичке свијести да је планетарна
превласт Запада ствар прошлости (Европска унија (ЕУ) и NATO пакт се
распадају), као и без жеље за уважавањем историјских поука о нашим,
државним и националним, пријатељима и непријатељима. Водећи
припадници црногорске власти, као западне марионете, обучени су да
поступају противно интересима Црне Горе и њених грађана. Да
парафразирам Џавахарлала Нехруа (1889-1964, првог индијског
премијера), домаће „елите“ које су образоване од „меког“ колонизатора –
Запада некритички усвајају и преносе његов систем вриједности.
Европске интеграције су пут ка дезинтеграцији Црне Горе! ЕУ је
тоталитарна и екстремно антисрпска и антируска наддржавна
организација са нацистичким (фашистичким) коријенима, и у идеолошком
и персоналном смислу.
Црна Гора је Западу битна само као дио пројекта тзв. Велике Албаније и
као наркотранзитна дестинација CIA-e NATO пакта. Према западним и
NATO стратезима, Црна Гора је већ дио тзв. Велике Албаније!
Јавно објављена писана и аудио – видео документација у вези „Афере
Епстин“ показује и доказује да је колективни Запад звијер са знаком 666
(антихрист), из библијског новозавјетног „Откривења Јованова“. Наиме,
сатанистичке наркосексуалне оргије, под окриљем западних
мегакапиталиста и тзв. црног племства, су обавезна улазница, односно
„пријемни испит“ за улазак у „елиту“. Тек ако ту задовоље, и буквално и
метафорично, испуњавају услове за „висок пласман“.
Једностраним прекидом пријатељских односа са вјековном заштитницом
Русијом и неуставним приступањем NATO пакту, црногорске власти више
немају ефикасан државни механизам супротстављања пузајућем
свеалбанском уједињењу (које укључује и знатан дио територије државе
Црне Горе), те исламском (великобошњачком) и хрватском интегрализму
на штету територијалног интегритета Црне Горе.
Марионетско, euronatovsko, црногорско државно и парламентарно –
партијско руководство (од Мила Ђукановића до садашњег) ништа не
чини да сачува територијални интегритет Црне Горе. Напротив, својим
чињењем и нечињењем, увелико помажу остварењу великоалбанског
великобошњачког и великохрватског сна.
Више пута сам истицао да су српство, православље и добри односи са
Русијом природна станишта црногорства и главни фактори очувања
српско – црногорског идентитета и територијалне цјеловитости државе
Црне Горе.
Дана 19.октобра 2023.године, и Нова српска демократија (НСД),
Демократска народна партија (ДНП) и Социјалистичка народна партија
(СНП) потписале су Споразум о парламентарној подршци конституисању
законодавне и извршне власти и политичким приоритетима 44.Владе и
парламентарне већине 28.сазива Скупштине Црне Горе.
Основни принципи међусобне сарадње, по том Споразуму, су и
поштовање Устава, перспектива Црне Горе као наредне чланице ЕУ и
јачање сарадње у оквиру NATO савеза. Изражена је и сагласност „да ће
вањскополитичка оријентација 44.Владе бити утемељена
на…кредибилном чланству Црне Горе у NATO (и) даљим развијањем
пријатељске сарадње са свим сусједним државама признатим од стране
Црне Горе (значи, и са лажном државом RK?!). Влада ће бити посвећена
пуној усклађености вањске политике са вањском и безбједносном
политиком Европске уније…“
Поштовање Устава значило је одустанак наведених српских и просрпских
странака од залагања за његове промјене или за доношење новог Устава
(путем уставотворне скупштине, као што је донесен и важећи Устав),
прецизније, од залагања да већински српски буде службени језик у Црној
Гори, за промјену државних симбола (кривотворене заставе, и, прије
свега, дијела химне чије је двије трећине текста написао усташофил
Секула Дрљевић), те за дефинисање Срба, који су створили државу
Црну Гору, као конститутивног народа.
Иако је конститутивни народ који је створио државу Црну Гору и омогућио
њено вјековно трајање, статус српског народа је уставно недефинисан и,
у стварности, сведен на националну мањину?!
Залагању за конститутивно својство српског народа дају за право и
резултати пописа из 2023.године. Према јавно објављеним подацима
Управе за статистику (Монстата), у Црној Гори има 623.633 становника.
Од тога су Срби 32,93 одсто, а Црногорци 41,12 одсто. Српским језиком
говори 43,18 одсто грађана, а црногорским 34,52 одсто. Међутим,
реалнији подаци се добијају ако се број Срба, Црногораца и
српскојезичког становништва самјери са бројем црногорских држављана
– 565.804. Резултат је да српским језиком говори (Срби, Срби –
Црногорци и Црногорци – Срби) 47,93 одсто грађана. Као Срби
(рачунајући и Србе – Црногорце и Црногорце – Србе) су се изјаснили 36,3
одсто пописаних.
НСД и СНП и даље пристају и на „осуду руске агресије у Украјини“,
саглашавају се са санкцијама Русији, те да не оспоравају признање
лажне државе RK, нити чланство Црне Горе у NATO пакту?! Тако су
постале и остале montenegrinske (dukljanske) и euronatovske скупине!
Значи, и српске НСД и СНП су и даље у euronatovskom јату и, без
критичког односа, прихватају чланство наше државе у NATO-у,
милитаристичкој и мегатерористичкој организацији која је нанијела
немјерљиво зло Србији, Републици Српској, Црној Гори и српском
народу. Такође, понављам, те партије и даље не оспоравају ни
Ђукановићево признање лажне државе „Republika e Kosovës“, нити
увођење санкција Русији, нашој вишевјековној заштитници, ко ни
квалификовање легитимне и легалне руске војне интервенције у Украјини
као агресије?!
Неуставним приступањем NATO пакту, црногорске власти и њихове
нереформисане тајне службе постале су активни учесници специјалног
,хибридног, мрежног (мрежноцентричног) рата Запада против Србије,
Републике Српске, српскога народа, православља и Русије, као прокси
(посредно преко Украјине) оружаног рата против Русије, што је у
супротности са суштинском интересима Црне Горе.
И поред свега тога, ни у промијењеном саставу Спајићеве владе, српске
и просрпске партије нијесу добиле најважније ресоре (спољни послови,
одбрана, унутрашњи послови, тајне службе, финансије), јер, по процјени
Запада, нијесу довољно „позитивно“ еволуирале. Значи, српски министри
су само декор Спајићеве владе који служи за давање легитимитета њеној
антисрпској и антируској оријентацији.
Имамо парадоксалну ситуацију: учешћем у садашњој Влади НСД и СНП
спречавају повратак на власт Мила Ђукановића и ДПС-а, тако што
спроводе њихову политику?! У погледу спољне политике и односа према
кључним интересима Срба и Црногораца који говоре српским језиком
Ђукановић = Спајић = Бечић = Ибрахимовић = Абазовић = Јоковић =
Мандић! Још једном понављам, Спајићева Влада, као и његова странка
„Покрет Европа САД“ су глобалистичке и пронатовске скупине јасне
антисрпске и антируске (а тиме и антицрногорске) оријентације.
Зашто?
Редовно честитају дан независности лажне државе RK.
Свједоци смо понижавајућег понашања Спајићеве Владе према
великохрватским, неоусташким испадима и захтевима на штету
црногорских интереса. Још увијек стоји срамна спомен плоча у Морињу
на којој се „изражава жаљење“ због „великосрпске агресије на Хрватску“.
Усташки злочини према припадницима никшићко – шавничке групе ЈНА и
„логору Лора“ у Сплиту, 1992.године, остају некажњени. Великохрватске
претензије према Боки Которској као „Заљеву хрватских (?!) светаца“ се
настављају. Полуострво Превлака и околне територијалне воде (пола
улаза у Бококоторски залив) су фактички препуштени Хрватској.
Спајићева Влада је подржала све предложене антируске резолуције
Генералне скупштине УН, те слање припадника Војске ЦГ у састав мисије
војне помоћи ЕУ за подршку Украјини. Министар вањских послова Ервин
Ибрахимовић је гласао за пријем лажне државе RK у Савјет Европе.
Нијесу испуњена обећања за процесуирање главе наркомафијашке
хоботнице (Мило и Ацо Ђукановић, Душко Марковић, Милан Роћен…)
као спреге државног врха и подземља – организованог криминала, те за
покретање поступка за забрану ДПС-а, као политичког крила
организованог криминала.
Бошњачка странка која је експонент исламског интегрализма на Балкану,
захваљујући погубним српско – црногорским подјелама и незрелости
српских и црногорских „државника“ и политичара, добила је простор да
одлучујуће утиче на спољну политику наше државе?!
Чињеница је да су просјечном Бошњаку у Црној Гори унитарна и
исламска БиХ и Турска ближе од Црне Горе, Такође, просјечном Албанцу
у Црној Гори држава Албанија је ближа од Црне Горе. То, без обзира на
неупитност слободе личног опредјељења уколико не залази у зону
кривичне или прекршајне одговорности, потенцијално угрожава
стабилност и територијалну цјеловитост државе Црне Горе.
Дјелови Црне Горе који су претежно настањени албанским
становништвом су, не само албански етнички простор него, фактички, све
више постају дјелови државе Албаније!
„Албански форум“, чији је лидер потпредсједник Владе и министар
економског развоја Ник Ђељошај , упутио је на више домаћих и
међународних адреса, писмо са предлогом да се, кроз изборно
законодавство, уведу најмање четири загарантована посланичка
мандата за Албанце, као и право вета већине албанских посланика на
законе и акте који непосредно уређују њихова права и слободе.
Главни циљ предлога је повећање коалициног (читај: уцјењивачког
капацитета) албанских странака у циљу наставка постепеног (пузајућег)
остваривања албанског великодржавног пројекта.
Шта треба чинити?
Неопходно је формирање (па, макар био у опозицији) јединственог
политичког субјекта (партија, покрет, фронт…) државотворног народа
Срба и Црногораца који говоре српским језиком, који би објединио
бирачко тијело (без расипања гласова) и који би био утицајан фактор на
црногорској политичкој сцени и непоколебљиво истрајавао на
остваривању кључних националних интереса, пресудно важних за
опстанак и стабилност државе Црне Горе, те на поштовању историјске
Црне Горе, а не колонијалних интереса Запада!
Политички представници Срба и српскојезичких Црногораца дужни су да
постојано исказују јавно противљење постојећој ситуацији у Црној Гори и
да, на миран и демократски начин, изражавају своју националну и
грађанску самосвијест. Синекуре (намјештења, односно ухлебљења на
државним јаслама) не смију бити важније од часног заступања српских
интереса.
Још једном да поновим, да би Црна Гора имала будућност као стабилна
и просперитетна држава, неопходно је да се Срби прогласе
конститутивним народом, да српски постане службени језик а ћирилица
истински равноправно писмо, да се државни симболи ускладе са
обиљежјима историјске Црне Горе (грб и заставу треба ускладити са
решењима из првог црногорског Устава из 1905.године), да престане
чланство Црне Горе у NATO пакту, да се опозове одлука о признању
лажне државе RК, да се спријечи, од власти спонзорисано,
фалсификовање црногорске историје…
Како је важећи Устав, у постојећим политичко-парламентарним
околностима непромјенљив, да би се претходно наведено остварило,
неопходно је да се политичким јединством, српскојезичка државотворна
већина изборно претвори у парламентарну већину која би, као
уставотворна скупштина, донијела нови устав, путем тзв. уставног
дисконтинуитета (прекида). Уосталом, на такав начин је донесен и
важећи Устав из 2007.године, а не у складу са одредбама Устава из
1992.године.
Искрена подршка професорки Весни Братић, жртви политичког прогона!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Свету Русију!
