Pročitaj mi članakAustralija se suočava sa najvećim talasom masovne imigracije u svojoj savremenoj istoriji, što sve snažnije opterećuje gradove, javne službe i društvenu koheziju zemlje.
Prema najnovijim podacima Australijskog zavoda za statistiku (ABS), samo tokom prvih osam meseci 2025. godine zabeleženo je 379.870 neto stalnih i dugoročnih dolazaka, što predstavlja najviši nivo ikada registrovan, čak šest odsto više od rekordne 2024. godine.
Za svega tri godine, od 2022. do danas, u zemlju je ušlo više od 1,4 miliona migranata, što je dinamika koja prevazilazi kapacitete postojeće urbane infrastrukture. Bolnice, škole i saobraćajne mreže sve teže odgovaraju na rastuće potrebe, dok lokalne zajednice beleže sve izraženiji pritisak na javne službe.
Posledice za tržište stanovanja
Ponuda smeštaja ne uspeva da prati nagli rast potražnje, što dovodi do naglog rasta kirija, pada dostupnosti stanova i sve manjih šansi za vlasništvo nad nekretninama. Građevinski sektor, uprkos intenziviranju aktivnosti, nije u stanju da odgovori na razmere demografskog rasta.
Ovaj nivo imigracije menja Australiju brzinom na koju su malo koje institucije – i javne i privatne – spremne. Ono što je započelo kao deo „postpandemijske strategije“ ekonomskog oporavka, preraslo je u strukturnu promenu demografske, ekonomske i društvene ravnoteže zemlje.
Društveni i infrastrukturni pritisci
Urbana infrastruktura je pod ogromnim opterećenjem. Zdravstveni sistemi, škole, transport i javne službe osećaju posledice brzog rasta populacije. Strukturni problemi postaju vidljivi, a politika stanovanja i socijalne integracije moraju da se prilagode novim okolnostima.
Australija se menja brže nego što njeni sistemi mogu da apsorbuju.
Posledice tog tempa više nisu teorijske – one su već vidljive u svakodnevnom životu, a zemlja je u ključnoj tački gde će odluke o imigracionoj politici i urbanom planiranju definisati njenu buduću demografsku i ekonomsku ravnotežu.
