Прочитај ми чланакУ тренутку када је америчка групација доведена у пуну борбену готовост, у Ормуском мореузу појављују се фрегате Русије, Кине и Ирана. Техеран, чини се, више није сам. Управо та слика – ратни бродови три државе на једној тачки – даје тон свему што се последњих дана дешава око Ирана.
Све је додатно подгрејано 19. фебруара, када је објављена наводна обавештајна информација: наређење за почетак напада могло би да буде издато 21. фебруара, дакле за 48 сати.
У израелском безбедносном сектору проглашен је максимални ниво борбене готовости. Хитне и спасилачке службе добиле су инструкције да раде у режиму пуне мобилизације и да се припреме за развој догађаја по војном сценарију.
Истовремено, док су у Женеви трајали преговори САД, Русије и Украјине, паралелно су вођени и разговори између САД и Ирана, посредно везани за ирански нуклеарни програм. Стране комуницирају преко посредника, испитују терен, покушавају да процене да ли уопште постоји шанса за договор. Али до споразума је, по свему судећи, још далеко.
У таквој атмосфери почеле су заједничке поморске вежбе „Морски појас безбедности – 2026“, које организују Русија, Иран и Кина. Владимир Путин и Си Ђинпинг изводе борбене бродове.
Русију представљају корвета „Стојки“, намењена одбрани састава од авијације и противбродских ракета, као и за уништавање подморница, и велики универзални брод „Маршал Шапошников“, наоружан „Калибрима“, надзвучним „Ониксима“ и хиперсоничним „Цирконима“.
Кина је упутила два разарача и „Љаован-1“, специфично извиђачко пловило способно да прати сателите, авионе, бродове и лансирања ракета. То пловило може да пресреће сигнале противника и да функционише као комуникациони релеј за савезнике.
Иран је ангажовао бродове своје морнарице и снага Корпуса чувара исламске револуције. Земља располаже флотом од око 450 бродова, укључујући фрегате, ракетне чамце, подморнице и бројне брзе чамце „Пејкап-3“. Наоружање обухвата противбродске ракете, митраљезе и мале противваздушне лансере.
Званично, циљеви вежби су заштита поморске трговине, борба против пиратерије и потраге и спасавање. Али мало ко верује да је то једина порука. Присутност руских и кинеских бродова очигледно компликује евентуалне ударе САД и Израела по Ирану.
Русија са Ираном има свеобухватан споразум о сарадњи, укључујући и војну сферу. „Наши бродови заједно са иранским и кинеским разрађују акције које треба да покажу уиграност посада“, каже члан президијума организације „Официри Русије“, војни експерт и капетан првог ранга Василиј Фатигаров.
Фатигаров сматра да се америчким потезима може супротставити само одлучном снагом. По његовом мишљењу, декларативне изјаве и изрази забринутости неће имати ефекта. Не мора, каже, да се гађају амерички бродови и авиони – довољно је затворити небо противваздушним системима. Ако се делује превише опрезно, противник то, како наводи, може протумачити као слабост и неодлучност.
Када је реч о Кини, политолог и синолог Јуриј Љубомирски истиче две практичне користи од заштите Ирана. Прво, Пекинг интензивно развија односе са државама Блиског истока. Ако би показао да је на неки начин заштитио Иран, то би могло да подстакне друге земље да продубљују сарадњу са Кином и да замрзавају односе са САД.
Друго, тензије између САД и Кине расту, уз ризик блокаде Малака мореуза, кроз који пролази извоз нафте из блискоисточних земаља у Кину, као и кинески извоз робе ка европским тржиштима, који би Американци желели да ограниче. Уз то, Кина је највећи купац иранске нафте.
Иран, преко Пакистана и потенцијално Авганистана, има могућност да извози енергенте ка Кини. „Кина не може себи да дозволи да изгуби таквог партнера, то је крајње важно, готово принципијелно питање за Пекинг“, објашњава Љубомирски.
За Русију, Иран такође има вишеслојни значај. Љубомирски издваја три аспекта. Први је политички – формирање групе земаља које се супротстављају, како каже, деструктивном притиску Запада. Иран је важан савезник који пружа подршку на међународној сцени.
Други је одбрамбени. Иран је на почетку Специјалне војне операције пружио подршку руској војсци у области беспилотних технологија. Сада већ модернизовани ударни дрон „Герањ“ првобитно је био ирански „Шахед-136“.
Трећи аспект је економски. У условима санкција, две земље развијају међусобну замену увоза, а Иран је кључни учесник транспортног коридора „Север – Југ“ који повезује Индију и Русију.
Љубомирски сматра да ће САД од Ирана тражити не само одустајање од нуклеарног споразума, што је посебно важно за Израел, већ и прекид војне и економске сарадње са Русијом, укључујући увођење одређеног санкционог режима према Москви. „За нас је то неприхватљиво“, закључује он.
Све што се тренутно дешава око Ирана представља чвор интереса више глобалних сила. САД демонстрирају спремност на удар, али присуство Русије и Кине мења однос снага. Порука је јасна: евентуална операција не би била брза нити без последица. Ризик ширења сукоба расте, а цена сваке одлуке постаје виша.
Регион се налази на раскрсници. Један пут води ка силовитом сценарију са непредвидивом ескалацијом, други ка застоју изазваном страхом од великог обрачуна. Питање је само ко ће први проценити да је тренутак за корак напред – или ће ипак сви застати на самој ивици.
