Прочитај ми чланакМлади у Европској унији, упркос широко распрострањеном уверењу да су претежно наклоњени левици, у највећој мери се политички сврставају ка центру, показало је истраживање Фондације Алијанц спроведено у пет највећих држава чланица ЕУ.
Истраживање је обухватило испитанике узраста од 16 до 39 година, а резултати показују да се подршка политичком центру креће од 42 одсто у Шпанији до 52 одсто у Италији. У Немачкој се за центар изјаснило 48 одсто младих, у Пољској 46 одсто, а у Француској 43 одсто.
Супротно увреженом мишљењу да млади углавном нагињу левици, удео оних који се идентификују са левицом или крајњом левицом у ових пет земаља креће се од 19 одсто у Пољској до 28 одсто у Шпанији. У Немачкој тај политички афинитет изразило је 26 одсто младих, у Француској 14 одсто, а у Италији 12 одсто.
С друге стране, највећи број младих који се опредељују за десни политички спектар забележен је у Пољској, где се тако изјаснило 35 одсто испитаних. У Пољској и Француској чак 17 одсто младих подржава крајњу десницу. Укупно гледано, све десне политичке опције уживају подршку 33 одсто младих у Француској, 30 одсто у Шпанији, као и по 26 одсто у Италији и Немачкој. Истовремено, у Немачкој и Италији је најмањи проценат оних који се идентификују са крајњом десницом, 10, односно 9 одсто.
Упркос идеолошким разликама, истраживање је показало да у свих пет земаља постоји један заједнички именитељ, а то је снажан осећај европског идентитета. Учеснике анкете, како наводи Јуроњуз, повезује и жеља за другачијом будућношћу.
У просеку, 65 одсто испитаних младих и млађих одраслих особа рекло је да жели да живи у друштву које се не би искључиво концентрисало на привредни раст. Уместо тога, приоритет би, по њиховом мишљењу, требало да имају одрживост, чиста животна средина и смислени облици политичке партиципације, чак и ако би то подразумевало спорији напредак или ужи избор за потрошаче.
Истраживање, међутим, указује и на присутно незадовољство. Скоро половина испитаника, њих 47 одсто, сматра да су дубоко политички ускраћени, што се посебно односи на људе у раним тридесетим годинама. Истовремено, у просеку 28 одсто младих подржава такозване регресивне визије друштва, које подразумевају поновно успостављање традиционалних родних улога и маргинализацију мањина. Такви ставови најизраженији су у Француској, где их подржава 34 одсто испитаних, и у Пољској, где тај проценат износи 33 одсто.
Једна мања, али значајна група од 11 одсто испитаника подржала је и екстремне мере за сузбијање супротних политичких ставова, укључујући вређање политичких противника и примену насиља ради постизања промена. И у овом случају предњачи Француска, где такве ставове дели 17 одсто младих.
Истраживање је такође показало да већина млађих Европљана, њих 57 одсто, ретко учествује у политици, иако нису аполитични и имају јасна уверења. Њихово политичко ангажовање најчешће се своди на учешће на изборима.
