Poslednji tekst, objavljen na Nova S, u kome se smena šefice Katedre za psihijatriju prof. dr Milice Pejović Milovančević predstavlja kao „presedan“ koji je napravila dekanka Nataša Milić, samo je još jedan primer medijske konstrukcije čiji je cilj da javnost uveri u postojanje nekakve borbe „slobodoumnih“ profesora protiv samovolje uprave i političkog pritiska. To je ovom slučaju predaleko od istine.

Истина, међутим, није ни близу овог наратива. Али да би била виђена, мора се говорити о ономе што се у тим текстовима намерно прећуткује, о документима, увиду, годинама прикупљаним доказима, пријавама и озбиљним неправилностима које погађају срж академског интегритета Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Начин на који Нова С приказује смене професора медицине није нов. У њиховој фабули, свака смена је „освета власти“ због подршке студентима. На тај начин се: злоупотребљава студентски протест,манипулише јавним саосећањем, а права позадина злоупотреба гура у мрак.

У последњем тексту, све је скројено тако да проф. Пејовић Милованчевић делује као жртва политичког прогона. Међутим, кључне чињенице намерно се изостављају.

Оно што Нова С неће да каже да је проф. Пејовић Миловановић, конкурисала и примљена на претходно место са неадекватном дипломом.
Јавности је већ познато да је Србин инфо објавио документа која бацају озбиљну сенку на академску легитимност проф. Пејовић Милованчевић.

Наиме:

– Професорка је докторирала на основу нострификоване дипломе која НЕ ПОТПАДА под „магистар медицинских наука“.
У документацији стоји да је у САД стекла ,,master of arts“ диплому, диплома из области уметности.

Ипак, комисија MFUB ју је признала као „магистар медицинских наука“.

То је изразита противзаконитост.

– Један члан комисије изричито је потврдио да никада није учествовао у процесу нострификације.
Његов потпис је, скениран и залепљен.

То је фалсификат.

На основу невалидног магистеријума професорка је стекла докторску титулу.
То у било којој земљи представља тежак академски прекршај. Оно што још више зачуђује, јесте чињеница да се нико од професора о којима смо писали и знели конкретне доказе, није огласио и демантовао информације?

Тако да, ово није никакав „преседан нове деканке“, већ обавеза институције која коначно реагује.
Уколико је неко: докторирао на основу бесправно признате дипломе,напредовао у звањима без валидног основа, дошао до руководећих позиција на основу неправилно стекнуте документације, тешко је говорити о „преседану“ или „прогону“.

Реч је о елементарној обавези установе да исправи вишегодишње злоупотребе које су урушиле углед Медицинског факултета.

Смена професорке није политички чин, већ последица документованих неправилности о којима се годинама ћутало.

Дугогодишња истраживања Србин инфо на теме везаноза Медицински факултет Универзитета у Београду показују да су на MFUB деловале ускогрупне структуре које су:

• блиско међусобно повезане и дубоко сарађивале са свим полугама власти, почевши од декана, па до шефова катедри и других у ланцу управљања
• спроводиле противуставне радње током Ковид пандемије, објављивали на сајту факултета спискове вакцинисаних студената, супротно закону
• контролисале процесе нострификације,
• прикривале неправилности у изборима у звања,
• незаконито прикупљале и чувале биолошки материјал,
• незаконито спроводили испите,
• штитиле једни друге унутар затворених кругова моћи.

Управо из тих редова сада долази симулирана бука о „прогонима“, „освети“ и „борби за академске слободе“.

Они који се у прошлости нису бунили против безакоња, данас се лажно представљају као браниоци студентских права.

Опасна пракса: спасавање каријера под плаштом студентске борбе
Сада, када се појављују докази о: лажним дипломама, злоупотребама службених потписа, неспособности појединаца да испуњавају критеријуме за звање које носе, поједини актери покушавају да „пресвуку кожу“ тако што стају уз студенте, не би ли кроз политичку маглу сачували своје позиције.

То је најциничнија злоупотреба студентског покрета.

Питање које се мора поставити: где је САНУ?
Проф. Татјана Симић, упркос озбиљним сумњама у незаконито прикупљање биолошког материјала, и даље је члан САНУ.

Шта је потребно да САНУ реагује?
Каква врста нарушавања академског интегритета?
Колико оваквих случајева постоји?

Не реаговати значи пристати.

Због тога је важно истаћи:

• не ради се о прогону професора,
• не ради се о политичкој освети,
• не ради се о ућуткивању подршке студентима.

Ради се о дубоко укорењеној академској корупцији која се годинама скривала иза титула, функција и медијских савеза.

Разоткривање ових неправилности није политички акт, већ морална и законска обавеза.

Студенти воде најчаснију борбу деценије.
Њихова идеја мора остати чиста, а не опструирана од оних који желе да исперу сопствену прошлост.

Izvor: Srbin info