Дипломирани инжењер геологије Зоран Ђајић поручио је становницима Ариља да несрећу у Непалу не гледају као далеку слику са екрана. Ако се, како каже, догоди поплавни талас услед пропуста у градњи бране на Рзаву у Сврачкову, низводно нико неће преживети. „Мислите о томе док мирно гледате како вам секу дрворед у главној улици“, написао је.
Брана „Ариље – профил Сврачково“ гради се око осам и по километара узводно од вароши. Пројектована је као висока насута брана од око 68 метара, са језером од око 27 милиона кубика. Званично служи водоснабдевању Чачка, Горњег Милановца, Лучана, Пожеге и Ариља, прихватању поплавног таласа и малој хидроелектрани. Градња је почела 2012. Први рок је био 2017. Потом 2022, 2024, 2027, па се помиње и 2030. Објекат који је требало да буде готов за пет година постао је деценијски „Скадар на Рзаву“.
Ђајић није први пут рекао исто. На трибини „Брана Сврачково – спас или претња?“ упозорио је да је локација у тектонски активној зони, са раседима и пукотинама, и да то значи ризик по стабилност бране и по људе низводно. Хидрогеолог проф. др Зоран Стевановић оценио је пројекат као непотребан и ризичан и указао на јефтиније алтернативе за воду. Једна од њих је иста она коју Ђајић сада понавља председнику општине Предрагу Маслару: у ариљском водоводу у земљу одлази око половине воде кроз старе цеви. Уместо да се то поправи, држава године годинама сипа новац у брану.
Цена је експлодирала. Са почетних око 50 до 57 милиона евра пројекат је нарастао преко 150, па и до око 163 милиона евра. Уговор је више пута мењан. Појавила су се клизишта, посебно на левој обали где је геологија лоша. Извођач „Хидротехника–Хидроенергетика“ добио је посао без тендера још 2011. Рачун фирме био је у блокади због дуга од више стотина милиона динара. Ђајић то зове именом: корупција. Пита Маслара колико се зарађује на реконструкцији улица, зашто се увози скупи гранит уместо ариљског камена, колико кошта сечење здравог дрвећа и зашто се стотине милиона евра везују за брану која, како тврди, никад неће бити довршена како треба.
Непалска катастрофа овде није географска анегдота. Брзи поплавни талас који брише насеља показује шта значи акумулација изнад главе кад терен, пројекат или извођење закажу. Ариље стоји низводно. Ако брана пукне или ако талас прође кроз лоше урађен објекат, инжењерска реченица је сурова: нема времена за бежање.
Док председник општине поплочава улицу, а председник државе обилази градилиште и обећава пијаћу воду, Ђајић поставља друго питање. Да ли је безбедност људи испод бране важнија од камена, клупа и церемонија? Непал је већ платио рачун. Ариље још има времена да га не плати истим новцем.
(Србин инфо)
