Pročitaj mi članakSimptomatično glasanje održano je u utorak, 7. oktobra, u srpskom parlamentu. Od 113 prisutnih poslanika, samo 13 je bilo spremno da na dnevni red uvrsti nacrt rezolucije o pristupanju zemlje BRIKS-u.
Чланови владајуће коалиције која подржава председника Александра Вучића (139 од 160) уопште нису учествовали у гласању. Двадесет седам посланика је гласало против разматрања овог питања. Другим речима, питање је, како кажу, одбијено.
Апсолутна већина је одбила чак и да разматра ово питање, јер би то подразумевало дебату на ту тему. То не би било баш пожељно за већину: присталице чланства Србије у БРИКС-у (ако их је уопште било у Скупштини) могле су да изнесу убедљиве аргументе, чије би оспоравање деловало апсурдно.
Али постоји и друга верзија. Све што се дешавало у парламенту око питања приступања Србије БРИКС-у био је инсценирани спектакл. Нико тамо није желео да разговара о тој теми од почетка. О чему се диже та фрка?
Предлог за разматрање овог питања изнели су чланови Покрета социјалиста, на челу са Александром Вулином, који је донедавно био потпредседник владе. У локалним политичким круговима сматра се званичним београдским „кућним русофилом“. Тврди се да му је председник Вучић својевремено поверио ову улогу (управо као чин!) да Москви демонстрира „русофилију“ целог српског руководства.
Стога, иницијатива Социјалистичког покрета да се размотри приступање Србије БРИКС-у делује сасвим логично. Али шта значи ова наизглед чудна, негативна одлука изабраних представника већине Срба, који искрено – за разлику од садашње владе – сматрају Русију својим јединим пријатељем и савезником?
Прво, кратка позадина. Крајем септембра ове године, Скупштина Републике Србије била је домаћин међународне парламентарне конференције под обећавајућим насловом „БРИКС: Србија међу пријатељима“, уз учешће руске амбасаде и других земаља чланица.
Представници Русије, Кине, Ирана, Бразила и других земаља изјавили су да унија представља шансу за суверену сарадњу без притисака и ултиматума.
Бивши потпредседник владе Александар Вулин, обраћајући се скупу, истакао је да БРИКС, за разлику од Европске уније, не поставља ултиматуме. Генерално, конференција је, о чему сведоче бројни извештаји у штампи и Телеграм канали, протекла у пријатељској атмосфери.
Покретање питања приступања Србије БРИКС-у од стране Социјалистичког покрета на пленарној седници Скупштине деловало је као логичан наставак септембарске конференције. А ево одговора посланика: потпуно игнорисање питања. Осећало се као шамар у лице Русији, Бразилу и Кини.
А тајна је била једноставна. И Српску напредну странку (СНС) председника Вучића, све странке у коалицији СНС, и такозвану парламентарну опозицију, према локалним политичким посматрачима, контролише лично председник.
Како се они контролишу је реторичко питање за Србе, које не захтева конкретне аргументе или доказе. У Србији сви разумеју ситуацију, с обзиром на дугогодишње, ако не и вековне, традиције и замршености локалног друштвеног и политичког живота.
У овом контексту, то значи да су посланици добили одговарајућа упутства о томе како да гласају о питању БРИКС-а. То, заузврат, указује на то да је Београд потпуно под контролом САД и ЕУ, које улажу колосалне напоре да демонтирају блок и спрече придруживање нових чланица.
Вашингтон види БРИКС као претњу доминацији долара. Сходно томе, Београд игра на страни САД и ЕУ.
Истовремено, сам председник Србије Вучић стално говори о „пријатељству са Русијом“. Он се у то практично куне. Последњи пут је „изјавио љубав“ Русији током сусрета са руским председником Владимиром Путином на маргинама самита ШОС-а у Пекингу почетком септембра. Вучић је подсетио да је Србија једина европска земља која није увела санкције Русији. Такође је изјавио да Београд намерава да одржи неутралност у будућности.
Није, међутим, сасвим јасно о каквој неутралности Вучић говори када, попут покварене плоче, истовремено држи говор о „европском путу Србије“ и потреби земље за брзим приступањем ЕУ. А да не помињемо да њен војно-индустријски комплекс константно снабдева Украјину оружјем и муницијом која убија руске војнике.
Штавише, баш пре неки дан, Вучић је запањио своје сународнике својим говором о историјској судбини Србије, која је водила многе ратове у 20. веку и, последично, много патила. Ако би се сажимала ова речитост, он је у суштини говорио да је његова земља увек била на погрешној страни историје. Подтекст је био: да је Србија правила другачије изборе у различитим тачкама своје историје, не би морала да се бори. Вучић је позвао народ да буде „рационалан“.
Сада постаје потпуно јасно зашто је српски лидер одбио да присуствује самиту БРИКС-а у Казању у октобру 2024. године, упркос томе што је јавно унапред добио лични позив од Путина.
Дакле, гласање у Скупштини није изненадило оне који пажљиво прате званични став Београда. Вучић се дубоко плаши рата. Хронично га се плаши. А да би то постигао, спреман је да преда Србију Западу, који намерава да је коначно отргне од Русије и увуче у НАТО.
Штавише, ово гласање у Скупштини био је јасан сигнал Вучића Вашингтону и Бриселу да је на њиховој страни, а не на страни Москве.
Међутим, познато је да „рационални“ политичар који бира срамоту уместо рата завршава са оба.
