Прочитај ми чланакПовећање плата и пензија, већа издвајања за одбрану и 1,4 милијарде предвиђене за откуп руског удела у Нафтној индустрији Србије, ако до тог сценарија дође. То би, укратко, биле неки од најупечатљивијих расхода буџета којим ће држава Србија располагати у наредној години.
Буџет је усвојен у Скупштини Србије 3. децембра гласовима 144 посланика од укупно 250. За власт, буџет за 2026. је „социјално одговоран“ и њиме се обезбеђује „наставак капиталних улагања и развој инфраструктуре“.
За опозицију, буџет је „коруптиван“ и нетранспарентан“, направљен „по мери власти, а не грађана и привреде Србије“. Буџет предвиђа веће приходе, али и веће расходе у односу на претходну годину, са дефицитом од 337 милијарди динара (2,9 милијарде евра), што чини три одсто бруто домаћег производа (БДП-а).
За економисту Данила Шуковића, буџет није у довољној мери развојни, јер се у већој мери не издвајају средства за инвестиције и субвенције привреди и пољопривреди.
– Чим је тај проценат нижи, мислим и на приватне и на државне инвестиције, ми не можемо да очекујемо значајнију стопу раста, која би онда утицала на животни стандард грађана и на реалне изворе да се повећају плате и пензије – указује Шуковић за Радио Слободна Европа (РСЕ).
Сматра да буџет за наредну годину не одговара на два основна изазова, са којима се суочавају и напредније светске економије – климатске промене и раст сиромаштва.
– Ти исти проблеми су још више присутни у Србији, посебно када је у питању сиромаштво и економска неједнакост – оцењује Шуковић.
Народна банка Србије у наредној години поставила је циљну инфлацију од три одсто, уз одступања, што значи да су очекивања да се инфлација креће у распону од 1,5 до 4,5 одсто.
– Највећа претња је као и до сада – раст цена хране. Сиромашнији грађани и средња класа од свог буџета највише троше на храну, а цене хране највише скачу због свих услова у којима се економија Србије налази, а посебно, то је због енергетске кризе – појашњава Шуковић.
Удар инфлације на буџет грађана могао би се предупредити једино новим повећањем плата и пензија, што, према Шуковићу, није реално.
