Прочитај ми чланакПросечна нето зарада у Србији у јануару је премашила 1.000 евра, али већина запослених нема приходе који покривају просечну потрошачку корпу. Са друге стране, мањина гомила богатство, па је јаз између богатих и сиромашних у земљи све већи. "Десет одсто најбогатијих у Србији поседује више од половине укупне имовине - 58 одсто", каже за портал Н1 Сарита Брадаш из Центра за достојанствен рад, наводећи последње доступне податке из Светске базе неједнакости.
У јануару 2026. години просечна нето зарада износила је 118.429 динара, али је готово седам од 10 запослених имало примања мања до тог износа, а чак половина испод 92.671 динар, што је медијална зарада за тај месец, показују последњи доступни подаци Републичког завода за статистику.
У исто време просечна потрошачка корпа износила је 106.194,63 динара, а више од 60 одсто запослених у јануару није имало примања која покривају овај износ.
Уз то, подаци Републичког завода за статистику показују да је сваки пети становник Србије у ризику од сиромаштва. Сарита Брадаш из Центра за достојанствен рад за портал Н1 каже да је праг ризика од сиромаштва, по овим последњим подацима из 2024. године, био 45.674 динара.
„Те 2024. године износ новчане социјалне помоћи је износио 11.796 динара. То значи да је особи која живи сама и која остварује право на новчану социјалну помоћ било потребно четири износа новчане социјалне помоћи да би дошла до границе ризика од сиромаштва. То говори да сиромашни у овој земљи немају никакву заштиту. А да не говоримо о томе да ли људи са минималном зарадом у 2024. години, уколико су живели са још једном особом или уколико су случајно имали децу, далеко су испод прага ризика од сиромаштва“, наводи она.
И док са једне стране, велика већина запослених у Србији прима зараде које не покривају ни просечну потрошачку корпу, мали део богатих гомила своје богатство, чиме наша земља не одступа од светских трендова.
Да је расподела богатства у нашој земљи веома неравномерна, показује податак да око 10 одсто најбогатијих у Србији поседује скоро 60 одсто богатства док половина становништва поседује мање од пет одсто.
Колико је дубок јаз
Сарита Брадаш објашњава да величину јаза између богатих и сиромашних у Србији најбоље одсликава податак Светске базе неједнакости који говори о великим разликама у приходима.
„Светска база неједнакости за 2024. годину даје податке о приходима, односно о уделу у приходима према којима 10 одсто најбогатијих има 40 одсто укупних прихода (пре опорезивања), док 50 одсто запослених са најнижим приходима имају 17 одсто, а један одсто оних са највишим приходима учествује са укупним приходима са 16 одсто. Дакле, приходи један посто најбогатијих у Србији једнаки су по учешћу 50 одсто становника са најмањим примањима“, објашњава она.
Као други показатељ који може одсликати колико су разлике између богатих и сиромашних велике, она наводи податак да 10 одсто најбогатијих поседује више од половине укупне имовине – 58 одсто.
“Половина запослених коју чине они са најмањим примањима поседује 4,8 одсто укупне имовине, а један одсто поседује скоро четвртину – 24 одсто укупне имовине, односно богатства”, каже Брадаш.
Је ли у социјализму било боље
Старији суграђани често се са сетом сећају времена социјализма, када се, како кажу, живело боље, без великих разлика у примањима и богатству. Да то није само жал за временом када су били млади, већ реално време веће социјалне једнакости, како каже саговорница Н1, што показују подаци у Светској бази неједнакости који су доступни од 1980. године.
“У 1980. години 10 одсто оних са највишим примањима у укупним приходима учествовали су са око 30 одсто, 50 одсто са најнижим примањима у укупним приходима учествовало је са 22 одсто и један одсто са највишим приходима имало је девет одсто укупних прихода”, наводи Брадаш.
„Само се говори – ништа се не ради“
На питање може ли се смањити јаз између богатих и сиромашних, она наводи да се о томе у Србији само говори, али да се не ради ништа.
„Ми и даље немамо Стратегију социјалне заштите. Ако је неком стало до тога да се брине о најрањивијима у друштву онда ће то показати својим политикама. Једна од кључних политика у томе би била или Стратегија социјалне заштите или још боље Стратегија за борбу против сиромаштва, односно за искорењивање сиромаштва. Ми немамо ни један од тих докумената. Последња Стратегија за борбу против сиромаштва је била, мислим, 2003. године, а већ око 16 година немамо Стратегију социјалне заштите. Дакле, ви немате конкретне показатеље да је овој власти стало да се брине о грађанима који су најсиромашнији“, каже Сарита Брадаш.
