Прочитај ми чланак„Чудесне мере“ Александра Вучића, којима су ограничене трговинске марже у продавницама, истичу крајем фебруара. Шта нас онда чека?
Уредба о орграничењу маржи, која је направила прави привредни карамбол у Србији, а стигла је и до званичника Евроспке уније, траје до 28. фебруара 2026. године.
Председник Србије ју је, проверавајући цене чоколадног млека и осталих производа протеклог лета, најавио као меру која ће донети 15 до 20 одсто ниже цене. Ове бројке се ни приближно нису оствариле, јер су цене током јесени наставиле да расту. Најдаље је држава отишла у септембру, када је забележила, барем по званичној статистици Републичког завода, пад цена безалкохолних пића и хране за 4,5 одсто. Ипак, и том месецу, цене су заправо наставиле да расту за око два одсто, ако се сабере све што плаћамо.
Држава је, са друге стране, намакла бес Европске уније, која се жалила због државне интервенције у наводно слободној привреди, а бројни ланци продавница су затварали радње и отпуштали раднике, јер су пословали знатно лошије.
Након овог специфичног економског маневра, економиста Драгован Милићевић за „Време“ каже не очекује да ће држава продужити ову меру.
„Иако нема још никаквих најава, Уредба је четири пута промењена након што је донета, а сваки пут су из ње издвајане одређене групе производа и тако је умањивана“, каже Милићевић. „Оно што може да се догоди јесте да држава донесе измене Закона о трговини, којима ће се дефинисати односи између понуђача и великих трговинских ланаца. Ово би био начин да држава трајно одреди те цене пре него што производ стигне до рафова. Верујем да би и ова одлука изазвала оштре реакције трговаца, ако само они буду погођени, али и Европске Уније.“
Шта ће бити са ценама
Милићевић каже да ће, ако се мера не продужи и не донесу никакве измене закона, бити и промена у радњама. Јер, држава је на шест месеци вештачки замрзла цене 20.000 производа, па би било логично да се оне промене када се одмрзне уредба.
„Највеће је питање хоће ли бити великих поскупљења у продавницама када мера истекне“, каже економиста. „Иако смо ми сиромашна нација, трговци ће сигурно повећати цене где осете да постоји тражња. Поготово што су месецима лоше пословали због уредбе.“
Иако је уредба замрзла набавне цене, ниво малопродајних цена је за потрошаче остао висок, јер није било акција и промоција као пре уредбе. Тако је обим продаје произвођачких брендова пао, а порастао промет приватних робних марки, јер су цене маркетинга и осталих услуга тих производа ниже. Након што уредба истекне 28. фебруара, највећи ефекат ће доћи од одмрзавања набавних цена, јер ће сви произвођачи и увозници испоставити нове ценовнике, са ценама увећаним за раст трошкова од августа 20225. и то може изазвати инфлаторни шок.
Преписивање од Орбана
Вучић је ову меру можда видео код колеге Виктора Орбана у суседној Мађарској. Ова земља је у марту 2025, неких пола година пре Србије, увела ограничење малопродајних маржи на десет одсто за 30 основних прехрамбених производа као одговор на раст цена. Томе је претходило и што је Мађарска имала највећи скок инфлације у Европској унији од инвазије Русије на Украјину 2022. године.
Од тада је Влада Мађарске само продужавала трајање уредбе и проширивала асортиман производа које обухвата, за разлику од Србије која је одмах по усвајању уредбе кренула да смањује број производа на које се одлука односи. Према последњој одлуци, и у Мађарској ће мере бити на снази до краја фебруара 2026.
Међународна парница
Диселдорфски Ханделсблат писао је током јесени да се Србија угледа на суседну Мађарску, где стране фирме годинама замерају држави да им се намећу посебни порези и бирократске препреке. Европска комисија је због ограничења маржи отворила поступак против Мађарске, а након тужбе аустријског Шпара.
„И из Србије би могло да дође до покретања неке парнице пред, на пример Међународним судом у Паризу, јер Закон о трговини, у члану четири, јасно налаже да се ‘трговина на тржишту обавља слободно’ и да су ‘забрањена ограничења слободе обављања трговине’“, додаје Миличевић.
Ограничење малопродајних маржи у Мађарској изазвало је протесте страних трговаца, а неки су позвали Европску комисију да предузме мере против Будимпеште, тврдец́и да су мере несразмерно усмерене на стране компаније, јер су погођени само неки мађарски трговци. Средином децембра је ЕК наложила Мађарској да укине ограничење маржи у наредна два месеца и запретили им судским поступком.
