Литар евродизела ће до 27. марта у Србији коштати до 212 динара за литар, док ће бензин моћи на пумпама да се пазари за највише 188 динара за литар, објавио је Александар Вучић у петак, 20. марта. Дан раније је ипак искористио да заплаши возаче папреном ценом горива:
„Нас сутра чека да одредимо цену горива, то ће ићи на реалних 250 динара за дизел, можда и преко.“
Иако се ипак одлучио за поскупљење дизела од свега четири, уместо 42 динара, председник државе се постарао да у свом карактеристичном запаљивом тону подгреје зебње грађана да ће цене на пумпама отићи у бестрага. А са њима и све остале цене на тржишту, поготово пољопривредних производа и хране на рафовима.
Колико и кад може да расте цена горива
Енергетски и монетарни стручњаци објашњавају да раст цена на светском тржишту не би требало одмах да се одрази на цене горива на пумпама, јер се трговина сировом нафтом углавном уговара са испоруком неколико месеци унапред.
Ипак, то се у Србији, али и свим другим земљама света, увелико дешава јер се дистрибутери увелико припремају да ће у будућности морати да набављају гориво по вишим ценама, па се то унапред урачунава у малопродајне цене.
„Цене које се тренутно формирају на берзама односе се на испоруке за наредне месеце, док се снабдевање већине европских земаља тренутно ослања на залихе које су раније набављене по нижим ценама“, рекао је медијима Небојша Атанацковић, бивши директор предузећа АД „Нафта“.
Атанацковић је још рекао да су мање пумпе, које немају уговор са НИС-ом, у проблему јер су принуђене да купују деривате од других добављача.
„Ако буде остварено обећање да ће се држава одрећи дела прихода, иако је то на штету буџета, могуће је да ће се ситуација стабилизовати. Ипак, сви они који имају мале пумпе или они који су у ланцу бензинских ланаца чији су власници странци морају да добију компензацију. Они који немају уговоре о снабдевању са НИС-ом принуђени су да купују деривате од других добављача“, наводи Атанацковић.
Проваљен маневар
Најава Вучића да ће реална цена дизела ићи „можда и преко 250 динара“ – није реална, каже за Н1 главни брокер брокерске куће Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић.
„У САД је гориво тржишна категорија, док код нас држава има формулу преко које одређује цену. Наравно, она сада није порасла колико је порасла цена горива, зато што се држава одрекла неких захватања“, рекао је Гујаничић, који је тачно предвидео да Вучић неће остварити сопствен застрашивање од 250 динара по литру дизела и да ће подићи цену слично као и недељу дана раније – за неколико динара.
Тренутно је ситуација таква да можемо само да се ослонимо на резерве које постоје, а онда нема потребе за већим повећањем цена, објаснила је уредница магазина „Бизнис“ Радојка Николић.
„Ако се користе резерве онда нема потребе за већим повећањем цена, пошто се не добијају нове количине по новим набавним ценама. Међутим, опет је питање колико ће трајати резерве и колико ће трајати сукоби, јер све зависи од тога колико ће ванредне околности и енергетски шок који је у читавом свету трајати“, рекла је она за Н1.
Јо-јо ефекат
Цена нафте на међународном тржишту вртоглаво скаче и пада ових дана.
Деветнаестог марта је цена сирове нафте брент, која је међународни стандард, накратко порасла изнад 119 долара по барелу, док је пре почетка рата са Ираном била око 70 долара. Скок цене се десио јер је Иран појачао нападе на нафтна и гасна постројења око Персијског залива као одговор на израелски напад на важно иранско поље природног гаса. То је погоршало страховања да би рат могао да обустави производњу нафте и гаса у Заливу на дуже време што би значило да би високе цене могле да потрају и изазову скок инфлације широм света.
Међутим, цене нафте су опадале како је дан одмицао. Брент нафта је застала на 108,65 долара, што је само 1,2 посто више него дан раније, а затим је додатно пала како се трговање наставило. Пошто је накратко прешао 101 долар, барел те референтне америчке сирове нафте је једно време стао на 96,14 долара, а затим се спустио на 93 долара.
Током 20. марта цена исте нафте била је на око 107 долара.
„Јо-јо ефекат“ је погодио и тржиште обвезница, где су приноси трезорских обвезница скочили ујутру са ценом нафте, а затим се смањили.


























