Прочитај ми чланакДо сада се незванично "шушкало" да бизнисмен Давор Мацура, преко новооснованог предузећа Алта ретаил, купује Идеа маркете у Србији. Сада је ова вест добила званичну потврду која стиже из - Северне Македоније.
Само што Мацура не купује само Идеа маркете, што укључује и Рода и Меркатор продавнице, већ укупно пет фирми у власништву Фортенова групе из Хрватске.
Алта ретаил из Београда, у стопроцентном власништву Давора Мацуре, бизнисмена чија пословна империја последњих година вишеструко шири, купује пет предузећа у власништву Фортенова групе из Хрватске, јавља Н1.
Како је објавила Комисија за заштиту конкуренције Северне Македоније, ова компанија која припада Алта групи, намерава да стекне потпуну контролу над компанијама у власништву Фортенова групе, акционарског друштва за управљање са седиштем у Загребу.
Алта ретаил је, констатује македонска антимонополска комисија – новоосновано друштво, основано ради спровођења трансакције (такозвано СПВ – специал пурпосе вехицле) „и до датума подношења захтева нема никакве пословне активности, већ искључиво служи потребама трансакције“.
Алта ретаил је регистрована за делатност холдинг компанија.
Захтев македонској антимонополској комисије је поднет 16. априла 2026.
„Трансакција се односи на стицање потпуне контроле над одређеним компанијама у власништву Фортенова групе из Хрватске и то над следец́им компанијама:
Идеа маркети ДОО Београд,
М-ПРОФИЛ СПВ ДОО Београд,
Привредно друштво за пословне услуге МСтарт Бусинесс Солутионс Београд,
Супер картица ДОО Београд,
ЕННА Фруит ДОО Београд-Гроцка“, наводи македонска Комисија.
Идеа маркети – до средине маја 2025. познатији под називом Меркатор С – обухватају Рода, Меркатор и Идеа продавнице. Запошљавају 7.752 радника, према завршним рачунима за 2025, објављеним у Агенцији за привредне регистре.
У прошлој години бележе огромно увећање нето губитка, за чак 968 одсто – Идеа маркети су 2024. годину окончали са нето губитком од 3,2 милиона евра, да би у 2025. години уписали чак 34,54 милиона евра нето губитка. Пословни приходи ове компаније пали су за 14 одсто, са 910,9 милиона евра, на 779,9 милиона евра.
Идеа, Рода и Меркатор
Предузеће Идеа Маркети (некадашњи Меркатор С), чланица је Фортенова групе и један од највећих трговинских ланаца у Србији. Према подацима са сајта компаније, продајна мрежа покрива више од 80 градова и места у Србији и обухвата „више од 300 ИДЕА продавница, 33 Рода маркета и 2 Мерцатор хипермаркета“.
Пословни приходи компаније Идеа маркети у 2025. били су 779.8 милиона евра (-14%),
Ебитда 50,29 милиона евра (-33%),
Нето губитак 34,5 милиона евра (-968%),
Број запослених 7.752.
М-ПРОФИЛ СПВ
Предузеће М-ПРОФИЛ СПВ ДОО Београд основано је у фебруару 2011, регистровано је за управљање некретнинама за накнаду.
Последњи доступни подаци по финансијским извештајима су за 2024. годину – предузеће нема запослених и има пословне приходе од 780.396 евра.
МСТАРТ БУСИНЕСС СОЛУТИОНС
Предузеће МСтарт бусинесс солутионс је основано у мају 2016. године, регистровано је за управљање рачунарском опремом.
Према завршним рачунима за 2025. годину има 28 запослених и пословне приходе од 1.529.433 евра.
СУПЕР КАРТИЦА
Предузеће Супер картица ДОО је основано у априлу 2013. године.
Регистровано је за делатност истраживање тржишта и испитивање јавног мњења. Према завршним рачунима за 2024. има 17 запослених и пословне приходе од 1.357.502 евра.
ЕННА ФРУИТ
Предузеће ЕННА Фруит из Гроцке основано је у јулу 2020. године.
Регистровано је за делатност неспецијализоване трговине на велико.
За разлику од остала четири предузећа која ће преузети Алта ретаил и која су у директном власништву Фортенова групе, ово предузеће ЕННА Фруит из Гроцке, у директном власништву је предузећа АРИВЕРА ФРУИТ из Хрватске, чланице Фортенова групе.
Има 80 запослених и према финансијским извештајима за 2024. годину пословни приход од 51.451.934 евра.
Шта у Северној Македонији имају Алта група и Фортенова група
С обзиром да је Алта група присутна у Северној Македонији, очекивано је било да Алта ретаил извести и тамошњу Комисију за заштиту конкуренције о планираном преузимању пет предузећа.
Од незапаженог власника мењачнице до банке, небодера и стамбеног комплекса: Како је Давор Мацура постао нова српска елита
“Мењачница је купила банку”, били су наслови, који су обележили, како поједини медији пишу, “стреловит успон” Алта Банке и њеног власника Давора Мацуре. Власник предузетничке радње за мењачке послове куповином државних акција постаје власник Јубмес банке и оснива Алта банку.
Надаље склапа послове за кључним државним предузећима, купује вредно земљиште и хотеле, и шири банкарски бизнис на друга тржишта. Дотад нико није ни чуо, ни знао ко је Давор Мацура, а медији су га с временом означили као “нову српску елиту” и човека који је близак људима на власти. Повезиван је и са Миланом Радоичићем и Звонком Веселиновићем. Како је Давор Мацура успео да овако брзо прошири свој бизнис?
Десет година било му је довољно да из мењачког бизниса пређе у банкарство, хотелијерство, изградњу стамбених зграда и комплекса, а медији помињу и авио бизнис. Према званичним подацима, Давор Мацура има власнички удео у 11 предузећа. Нека од њих су без промета, а неке служе за озбиљне послове. То су Алта Гроуп ДОО, Цампари Интернатионал ДОО, АБЛ Солвент ДОО, Алта Холдинг и Алта Банка.
Алта Гроуп, која је настала из мењачнице, основана је 2014. са оснивачким капиталом од 1.000 динара. Према доступним подацима Агенције за привредне регистре (АПР), основни капитал ове фирме је за деценију увећан 19 пута и износи више од 23 милијарди динара тј. 23.230.359.347,10 РСД. Последња додатна уплата извршена је 25. марта 2026, према подацима АПР.
Неке Мацурине компаније, као што је АБЛ Солвент (регистровано за изградњу стамбених и нестамбених зграда) планирају велике послове и имају велико и вредно београдско земљиште, али нула запослених. Неке су повезиване са људима попут Милана Радоичића и Звонка Веселиновића.
Почетак успона Алте и Давора Мацуре
Све је почело 2008. оснивањем мењачнице Алта. Иако је њено пословање наредних осам година било готово незапажено, 2014. предузетничка радња постаје привредно друштво. Како је писао Данас, успон Алте и Давора Мацуре почиње 2016. када Алта Паy (сада Алта Гроуп ДОО) постаје платна институција тј. добија дозволу да у њиховим мењачницама може да се обавља платни промет, на пример, да се плаћају рачуни.
„Мацура припада групи српских бизнисмена чији послови последњих година драстично расту и када говоримо о броју фирми, али и када говоримо о приходима и профиту које те фирме остварују… Вртоглави раст Мацуриног бизниса види се и по расту броја текућих рачуна у Алта банци. Највише су порасли у 2023. години – чак 174 одсто. Као и наредне 2024. године -103 одсто“, казала је за портал Н1 новинарка Форбес Србије Петрица Ђаковић.
Већ у мају 2019. године дешава се несвакидашња ситуација, мењачница купује државни пакет акција у ЈУБМЕС банци постаје највећи акционар. У јуну 2019. стижу до 1.000 локација на којима обављају платни промет. Само три године касније тај број се пење на 2.000. Шалтери за плаћање такси у полицијским станицама, како је писао Данас, припадају Алта групи.
„Форбес Србија својевремено је питао Министарство унутрашњих послова на који начин су експозитуре Алта банке једине доступне грађанима за плаћања докумената које издаје МУП, али нам никада није одговорено. Да ли је МУП расписао неки тендер односно на који начин је одлучено да то буде управо ова банка“, додала је наша саговорница.
Уговор са ЕПС-ом: Детаљи уговора остали тајна
Алта Гроуп ДОО склопила је уговор са Електропривредом Србије да се на подручју Београда рачуни плаћају преко ове банке. Економске и стручњаке из области банкарства је шокирала чињеница да је за овај посао ЕПС одабрао једну младу банку, а не неку од државних банака.
“Није јасно зашто није изабрана једна од две државне банке, од којих можда једна нема капацитет, а то је Српска банка, али има Поштанска штедионица“, казао је раније финансијски консултант Владимир Васић.
Саговорница указује да јавност никада није сазнала детаље овог уговора.
Спроведена хе рачуница колико новца, на име рачуна за струју, Београђани уплате на рачуне ЕПС-а у Алта Банци и Поштанској штедионици.
Она је показала да грађани ЕПС-у месечно уплате око 121 милион евра. На годишњем нивоу, то је 1,45 милијарди евра. Рачуница је спроведена по основу просечног утрошка од 322 кWх месечно по домаћинству.
Алта Паy, као институција за електронски новац, наведено је као једна од метода плаћања рачуна за струју на апликацији Електропривреде Србије.
Предузеће Давора Мацуре АБЛ Солвент из Земуна постало је током 2020. власник пословног комплекса Индустрије машина и трактора на Новом Београду. Ово предузеће купило је, из стечаја, имовину некадашњег гиганта у Земунској улици број 26. Преко свог предузећа, Мацура планира да гради велики стамбено-пословни комплекс који би се, само у првој фази, простирао на 278.743 квадрата.
Војвођанско истраживачко-аналитички центар (ВОИЦЕ) писао је тада да је држава, кршећи Закон о стечају, имовину од 1,8 милијарди евра продала за само 51 милион и то губиташу – фирми АБЛ Солвент. Истраживање ВОИЦЕ-а показало је да је предузеће без икаквих прихода постало највећи купац потраживања банака у Србији, тако што му је Агенција за осигурање депозита, мимо знања Привредног суда, продала највреднију имовину.
За куповину комплекса ИМТ, предузеће АБЛ Солвент се задужило за седам милијарди динара код АИК банке и завршило пословну 2020. годину са губитком од 14,4 милиона динара.
Фирма АБЛ Солвент је фирма регистрована за изградњу стамбених и нестамбених зграда, али је њена делатност, како се може видети из одлуке регистратора на АПР, до децембра 2025. била везана за финансијске услуге. Предузеће је, према АПР-у, регистровано на стамбену зграду у Угриновачкој 212, у једном стану. Давор Мацура је и 100 одсто власник и директор у овом предузећу.
Према последњим доступним подацима из 2024. ова компанија није имала ниједног запосленог, пословни приходи износе 60.017 евра и бележи пад прихода од 95 одсто.
Фирма је основана 2012. као Привредно друштво Фина Компензације доо Београд. Према доступним подацима АПР, 2021. ова компанија је регистрована као АБЛ Солвент д.о.о. са основним капиталом од скоро осам милиона динара (7.879.200 РСД).
Давор Мацура планира изградњу на још једној локацији на Новом Београду. Наиме, у октобру прошле године објављено је да ће у Блоку 32, на месту некадашње зграде ЈУБМЕС банке, бити изграђена „Алта кула“.
Овај небодер ће се простирати на 35 спратова, интегришући ново седиште банке заједно са стамбеним јединицама, канцеларијским просторима и садржајима за куповину и угоститељство у новом јавном тргу на нивоу улице.
Пројекат који потписују познати светски студио Заха Хадид Арцхитецтс и домаћи Буреау Цубе Партнерс, изабран је на архитектонском конкурсу.
Повезаност са Радоичићем, Веселиновићем и фондом „Виста Рица“
Један од разлога зашто Мацуру повезују са Српском напредном странком и људима на власти јесте и то што је, како је писао БИРН, Мацура преко предузећа “Даница парк” био инвеститор објеката који су се градили на парцели у власништву Милана Радоичића, а и једно време и на парцели која је у власништву Љиљане Божовић, супруге Звонка Веселиновића.
Предузећу Даница Парк угашен је текући рачун пре годину и седам месеци и припојено је мајци фирми АЛСТОНЕ ДОО, која је регистрована на адреси Угриновачка 212, што је и иста адреса на којој је регистрована компанија АБЛ Солвент. Алстоне је у власништву Дубравка Мацуре.
Давор Мацура је уплаћивао новац у СНС фонд “Виста Рица“ – три уплате укупно тј. две као физичко лице од по 25 и 29,5 милиона динара, док је његова Алта пеј група као корпоративни клијент уложила 69,38 милиона. Добар део новца који је дат у фонд пласиран је као депозит код Алта банке.
Фирма Процоопац, иза које стоји Мацура, нови је власник и хотела Унион. Ова фирма је добила од државе три милиона евра на име субвенције за адаптацију и реконструкцију тог хотела, како се наводи, а у оквиру припрема за специјализовану међународну изложбу Експо 2027.
Реконструкција хотела Унион
Документација урбанистичких пројеката/Буреау Цубе Партнерс
Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове града Београда недавно је огласио јавну презентацију урбанистичког пројекта за реконструкцију, адаптацију и доградњу овог хотела.
Планирана интервенција, како пише портал еКапија, подразумева реконструкцију и унапређење постојећег хотелског капацитета, уз прилагођавање савременим стандардима. Укупан број смештајних јединица биће смањен са 62 на 50, како би се, како се наводи, добио виши ниво комфора.
Из претходно наведеног смо видели да Мацура послује у разним секторима, а новинарка Форбес Србија указује да то није изненађење са водећим бизнисменима и онима који се повезују са владајућом странком.
„Када говоримо о диверзификацији бизниса, није Давор Мацура изузетак. Чињеница је да водећи бизнисмени у Србији, и они који се повезују са владајућом странком и они други, развијају бизнисе у најразличитијим секторима. Хотелијерство је у том смислу тренд последњих година. Зато и не чуди што је и компанија Давора Мацуре укључена у то, као што не чуди ни што је Мацура искористио прилику да аплицира за субвенције које држава тренутно даје хотелијерима“, објаснила је Ђаковић.
То је последица, истиче она, неуређеног пословног амбијента.
„То је последица прилично неуређеног пословног амбијента, девалвираних институција, троме правне државе и правне несигурности. У таквој атмосфери и домаћи инвеститори, нарочито они блиски власти, али и страни улагачи посежу за различитим начинима да постигну пословни успех“, закључује Петрица Ђаковић.
