Професор Факултета политичких наука Душан Павловић објавио је кратку анализу ребаланса буџета који се данас налази на дневном реду Скупштине. Према његовој оцени, овим ребалансом предвиђено је повећање расхода за 1,44 милијарде евра, а највећи део тог новца – око 980 милиона евра – одлази на директну новчану помоћ коју власт планира да подели пред изборе.
„Огроман део овог расхода од 980 милиона евра (114 милијарди динара) иде на директну новчану помоћ која се уређује посебним законом (леx специалис). Она се своди на исплате једнократне помоћи пензионерима, корисницима дечјег додатка, носиоцима социјалне помоћи, корисницима борачког додатка, борцима и свим пунолетним грађанима са или без права на бесплатне акције“, наводи Павловић.
Преосталих приближно 55 милијарди динара нето повећања одлази на мере ван овог закона – пре свега на здравство и лекове за ретке болести, туристичке ваучере, субвенције у пољопривреди, војну опрему, радове на путевима, објекте за ЕКСПО 2027, пореске олакшице и веће расходе Владе и универзитета.
Павловић закључује да је мање-више све ово повећање расхода последица најављених парламентарних избора за октобар ове године.Влада у образложењу ребаланса тврди да је економска ситуација боља од очекиване и да су остварени већи приходи од пореза на добит правних лица, ПДВ-а и ванредних непореских прихода. Остатак се, међутим, финансира већим буџетским дефицитом – дакле новим задуживањем.
Скупштина данас разматра Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету за 2026. годину. Влада је претходно усвојила предлог којим се буџет увећава за 112,45 милијарди динара, чиме укупан обим достиже 2.527,15 милијарди динара.
Анализа професора Павловића јасно показује да се ради о класичном предизборном пуњењу буџета новцем који ће се поделити грађанима у форми једнократних давања. Док се званично говори о „бољој економској ситуацији“, суштина је да се држава додатно задужује како би власт купила социјални мир и гласове уочи избора. Већи део нових 1,44 милијарде евра не иде у развој, инфраструктуру или смањење јавног дуга, већ у директну новчану инфузију бирачком телу.
(Србин инфо)
